Kalup

Po paučini se poznaje.
Svoj na svome.
Ukalupljen.
Dnevne rutine i obaveze.
Semjuel je davno razrešio sa sutrašnjim danom.
Pakuje hranu da ima za posle.
Za posle ručka kad čemer dođe po svoje.
A on jeftine biskvite što ih doručkuje u mleko meće.
Ohlađeno.
Sasvim hladno je.
Popodne.
Smreke mirišu na neke prljave snegove.
Deca trče i jure kerove. Kerovi skiče, dok rovčice riju.
Džangrizaju žene što im muževi vazda piju.
Ukalupljeni u svoje otupele živote.
Stavila je mafine u kalupe i papilotne u kosu.
Papuče su joj na bosim nogama.
To je arhetip, ne, prototip žene šezdesetih.
Ali sve u svoje vreme.
Ukalupljeno.
Skrojeno.
Kasno.
Za posle.