Hangman

Jedva čekam da se otarasim sebe, reče ćebe.
I postojim i ne postojim, reče stari Jeronim.
I umota sebe u ćebe, i reče: ja sam psina.
Obično živinče što laje bez potrebe.
Ali ima ćebe? Ima od čega pite da napravi.
Stari Jeronim, rase džukca, neprepoznatljive.
Vrsni filozof, kad se lati kacige. I štrika.
Kant mu nije ravan, ni Aristotel.
A oni su danska doga, i španijel, koker.
Nema boljeg džukca od dodža,
A ni pametnijeg.
Ali pamet cenu ima, ide s antidepresivima.
Stoga džukcu svome, terapiju, dabome.
Da ne bude sutra da doživite fras.
Kad spazite Jeronima kao leminga.
Di se ljulja kao mrtvi letipas.
A kasno je tada za Jana Fleminga.
Šta će on koji kurac ovde.
Stari obešenjak.