Nek sam proklet

Font kažu: normalan.
Detaljno ispregledan članak.
Fruktozom me nahranila
baš u ovonedeljni četvrtak.
Ništa nije podešeno da radi kako valja.
Vrednosni sud donesen olako.
Verujemo samo da nije poništen neslavno.

Čumeći u sokaku Čumićevom kod Čumeta,
čekala je da se očešlja češagijom od češnjaka.
Nek sam proklet ako neću da završim čašu vinjaka
Pelin čutura, Baščaršija, đelem-đelem, brkajlija.
Rekla je.

Samo lutam mahalama kao lav-kabadahija
Još silikona na vratima. Dobra izolacija.
Dah vetra u velosipedima, ministarstva su vatrena paprika
Iz tegle tek izvađena posveta zadnjem predsedavajućem sovjeta.

Gde li leži poslednja nada Sime Šolaje i Spartaka?
Gde li leži prostrta ponuda mira između mene i čvoraka?
Sisama je otvarala cibzare na petama.
Nogama je drmala fotelju dejvidgetama.
E, ludila.

Između tebe i mene je pohovana moždanica
Sijamo skupa kao zvezda Danica
Kad uđe u metro da se nakupuje čarapa
Kefir je najbolji lek protiv krkljanaca
Anatema prosleđena putem komaraca
Barbara je budibogsnama odbrusila barabama.
Nije morala.

Svestranost je logo dži mejl markica.
Uđi unutra i loži se da si u ložama legije stranaca.
Počasti se basnoslovnim banatskim bananama.
Batgraj se bajno bušenim tabanima.
Ne seri više.

generalni aprdrtrejt br 13

LAKI NAMBR: Evo, u ovoj rubrici obrađujemo šta se sve bitno desilo, šta se obavilo, i šta se obesilo. NIŠTA! Neki ljudi se pokokali međusobno, neki samo svoje lepše, nežnije i nenaoružane polovine, ali šta ćete, takav je život, i to su sad već dnevnopolitička i sociopatološka dešavanja unutar našeg društva. Bitno da je Palmira dospela u posed ISIL-a i da će da lepo zaoru, samo nek Asad propadne, mrzitelj muslimana i svega muslimanskog, ne moš ovih dana tenka da izvedeš na ul... šta sam ja, Pujo Šotka?

IDEMO DALJA: E, sanjam gluposti, sanjam mnogo gluposti. Neki sektaški rituali i neke sveće. Neki lavirinti i neka deca kralja, prinčevi. Biće da sam pod uticajem ,,True Detective''-a, samo bre, baš sam našao da se zalepim za najmračnije pojedinosti. Šta je sa sisama one Aleksandre Dadario, zašto mi se to ne javi u snovima? Slamam tako ogledala, slušam misteriozna kuckanja iz kuhinje, na kraju identifikovah izvor toga. Pauk je ubijao mladu bubašvabu koja je ispuštala te zvukove, valjda tako vrište bubašvabe kad ih paja kolje. Nekako uznemirujuće, ali i umirujuće, Bolje to nego poltergejsti i ostale budalaštine kojima sam pomalo sklon. Mada, hajdmo pošteno, nije to sa poltergejstima tako naivna stvar. Možda su i kemtrejls... nastavak pročitajte na Dnevnoj Dozi Šr Slađane Velkov.

BUNAR: U vašem bunaru danas samo sveža voda, i napevi o vodi i o pivu, i o časti metalostrugarskog rada, oda smaračima što smaraju da smaramo i treba da sviramo nešto zabavno i živahno, a još od 2012. kujemo pakleni plan da sve smorimo i zadavimo najepskijim albumom koji je srpčad i srbin ikada imao prilike da posvedoči i zauzmemo svoje zasluženo mesto na pijedestalu suverenih vladara scene, estrade, i metala, jerbo smo tako ne samo u mogućnosti, nego i u apsolutnom moranju. Ubi nas neizvesnos'.

SVI POSO IMAU: Da kucamo u drvo, još samo ja ne, ni moja majka, ali prvo buraza da zaposlimo, i ja završim neki Hesings, Hemptembperi i odem lepo u kruac, učlanim se u jedinu pravu opciju na našem političkom nebu na zemlji, i prodajem grožđe kraljica i giros do drugih specijaliteta, a možda od girosa, grožđa, fete napravim četvorougo, ako dodam masline i računar. Ne, to je petougo.
Fore su mi bajate, zaista treba da počnem da kačim klipove iz 2006.

PIŠEM NEKA SRANJA: Umesto da privedem ovu siću što je ostala kraju, ja se zajebavam i završavam neke zamišljene pesme od pamtiveka. Upoznao Milana B Popovića. Valjda će snaga tog genija neuspelih dijeta uspeti da pređe delom i na mene, i da ću i ja uspeti da ubedim 20 izvođača da mi pomognu u snimanju i izdavanju kompilacije pesama pod mojim imenom. Kojih sam ja autor, pardon. Dobra kompilacija btw, našla se i Buna tu, i za više informacija, vrati se na prethodnu rubriku, samo štancujemo kontent, sve ostalo je kurac od ovce.

TAKO SAM U TOKU: Ide na svinjampu razumese Faith No More, i to najnoviji ovaj album, koji je pravi FNM, iskonski, neprskan, kvalitetan jedan uradak. Slušaće se još mnogo. Sutra u Božidarcu Kryn, Wolfram i Rain Delay, i eto mi opet prilike da jedem govna i pišem kao neke recenzije, za zakašnjenjem od plus minus 50 dana. Ja ne umem da pišem, neka je to svima jasno, ali barem posećujem svirke, ponekad, gde sviraju izuzetni bendovi. Moj ukus je prefinjen. Moj ukus je eksluzivan. Možeš okusiti moj ukus.

Koji mi je kurac. Slušaju se novi Dječaci pokatkada na tjubu u zadnje vreme. Vojko je oprao većinom versova. Pogotovo se ističu Plavuša, Brutalna besa, i naravno Bile starke, ali je zato Smeće zaslužilo sasvim novi pijedestal za kralja splitskog repa kakav je Vrućina dr Vojko, odnosno stameniti Andrija Vujović šliht šliht, dogodine sviramo u Karlobagu ili Virovitici. Zoni je otišo u kurac, i to je svima već odavno jasno. Ivo je standardno dobar, i čak u pojedinim momentima vrlo iznad očekivanja. Muzički gledano, album sledi svetske trendove, i vrlo je tako Kanje Vest i šta ti ja znam. Više o tome pročitajte kod nekoga ko zna pisati recenzije, jebem vam ja mater lenju, kliknite bre.

A NEMA LINKA: Istina, istina, ali možete da guglate. Ili da dudlate.

AHAHAHAHAHA: Ne.

Nije smešno. Ovo je vrlo nesrećan jedan apgrejd apdejta mog aparthejda od sveta, i nek vam je prosto.

9 P. o 12 - 05

Vidiš li kako hoda
I u bradu sriče stihove?
Jedva uočljivo.
Sa druge strane ulice.
U noć, posle ponoći
Hodaju dve prilike
Nebitne, prekoputa.

Njega ne drže mesta:
osećaj neprisustva peče.
Nedorasla očekivanja
Oduvek, osamnaest koraka.

Bežična je veza mozga i grla.
On nikad, nema ja koje ima dan disanja.

Zvezde ne gleda.
Svoj zbir sazvežđa.
Pakuje u braon kese
Ispod kauča ih trpa.

Na Vidikovcu četiri kamena golema.
U kojima žive oni i one i njihovi snovi i njihove želje.
Nezavisno od njega i te slike.

I put do kuće je podjednako suv, kao i juče.
Izgleda su opet zaboravili da opomenu snegove
da u goleti dođu ove, neobučene.

Patetično se vuče ta ravnodnevica.
Ovo poslednje, pod drvećem.
Preseca zamisao meseca koji dolazi nepozvan
Trčeći sudovi zajedničkih panika i drugih napada.
Tako normalna stvar za izelice.
U nula zarez pet slučajeva. Vadi olovku da zapiše.

Onda ga sapletem i gledamo se nemo.
Ja nestanem, i nestane svega.
Ostane samo decembar.
Onaj jedan te isti.

Što odzvanja poslednjim rođenjima.
Što smrdi na tuđe parfeme i vinjak.
Što se odaziva na podsmehe i budi inat.

Nula pet. Pleše rusvaj. Razočaran.
Da li će se stresti od saznanja?
Decembar, nula pet, gorčina.
Kako su opora piva.
Kako je linija oštra.
Pesma zakasnela.

A još se nada
Dogodine
da će biti ta godina njegova.

Nula pet. Pet nula.
Završnica kupa kupova:
Eliminiši mene iz tvog nacrta.
I bez brige!

Nek zvrji decembar!
Nez zviždi preko Vidikovca
Hiljadu vetrova iz dubina
Svojim oporim praskovima
Nek odzvanjaju petarde i bombe.
Ionako nema šta bolje da čuješ
U mrkla popodneva.

Izgleda opet da te nema.

šiškiriš

Skrati me za glavu
Ne za kosu ni za bradu
Samo otfikari ovaj pedalj vrata
I namaži mi da splasne otok
Kada bezglav budem pokušavao opet
Da se šetam po ulici neočešljan i zgužvan

Skrati me za nos
Ne za brk, niti za ušne one peruške
Što ih risovi imaju
Nego mi otfikari i ono malo radoznalosti
Pusti me da mi se sinusi ispune svim topolinim macama
Da onako kosturskog nosa bauljam naokolo
I plašim zaostalo stanovništvo posle holokausta.

Skrati mi trepavice
Da mi znoj zameni suze i crvene nek postanu
Nu, daj mi sve što si odsekao u jednu plastičnu kesu
Da okačim na vidno mesto
I zapalim kandilo u sećanje na
Onaj momenat kada smo svi zajedno
Tražili poklon za doček, šaputavo i ponizno.

Da, odistinski sam sludeo medveda:
Sad je na počinku, i tera inat bezglavlju
I lažnoumlju u kome se drugi dave.

Večeras zrikavci sviraju marseljezu.
Za od glave ošišane.

generalni aparthejd br 12

NIŠ: Sve mi miriše na Bosnu, ali onu Banju Luku, i menadžericina masla. Multimedija rekordsi i muzičke mafije. Treba ljudi od nečega da žive, opet, lebac mu poljubim, neću da preterano serem. Nećemo se mi leba najesti. Ali barem menadžeri i menadžerice hoće. E, da, ovo je inače post o Buni i našim svirkama sa Kombatima. I Čovekom bez Sluha. Po prvi put. Po drugi put u Nišu... raspadam se.

KRAGUJEVAC: E dan pre Niša. 29. maj. Tome se radujemo. To je definitivno prvi put. Opet, idemo na sigurno. Vode nas Kombati, naši kumovi i pobratimi, koje nedovoljno cenimo koliko nam samo izlaze u susret. Peče se zanat. Oštri se kuka. Kuje se motika. Šumadijski vepre, bićeš pečen! Čuće se sve do Batočine!

ŠTA SEREŠ: E da, imao sam otkrovenje u kupatilu, a onda je nestalo. Nešto o entuzijazmu završavanja nezavršenih obaveza. Godinu dana od poplava. Šta mi se to desilo? Hoću nazad tamo. U onaj san o gnjurenju između zgrada. Nešto mora da sam zaboravio. Lica te dece nikad. Njihova imena... ne sećam se. S... Sreten? Bisa? Boka? Nije bio Sreten. Nenad? Igor? Ne... Prokletstvo.

SEREM: Mnogo. Stevan se napokon uhlebio u NCR-u, dakle, biće posla i za mene, kad neki od ovih odu i zasite se. Ne znam, meni to sve zvuči onako idealno i lezilebovićki. Ali opet, ćorsokak karijere. Jebeš karijeru. Živeo samoupravni socijalizam. Jednog dana. Do tad, lezi lebe, neoliberalizmom posut.

MNOGO VALA: Sonja radi, sve je bolja u tome, deca slušaju, cene, vole, Cica je najbolja tičerka bre, baba šalje parfeme, ćaletu krešu platu, ali opet šalje pare i dalje, Mimi bio u bolnici na ispitivanjima, keva se sekira, kako i ne bi, Dragan je sa zdravljem labav, umiru neke kolege, sto kuraca...

MOŽDA: Možda ipak treba da se skoncentrišem na svoje snove. Vala, bilo ih je vrlo živih, jakih, sa raspravama. Sećam se jednog skorijeg. Ja sam tu pričao sa nekim delom sebe (kao što je to uvek slučaj kod svih koji sanjaju... pun sam ovih nepotrebnih osvrta), u nekoj školskoj biblioteci, u koju sam hteo da ušetam i sklonim se od pogleda. Trebalo je to ranije da napišem. A pre toga sam bio u nekom polju punom... vombata? Da, klasika, sećam se samo sporednih stvari, ali u biti, bio sam pod utiskom nekih silnih dokumentaraca o Australiji i torbarima i... jebiga, sad, ko će to sve da poveže?

KASNO JE: Bilo bi dobro da se prikupim.

SPANAĆ: Mnogo spanaća, u ,,Kuču'', smrznutog, u briketima... pojeo jedno 50%... 60%... tako što, još i s nasuvom povrh svega, kakva gozba. Zdravo nezdrava dijeto, zdravo ždranje zelenila i pretvaranje u zeca.

ZAŠTO SAM LUD: Redovna rubrika: zato što si medved.

Bradini pokušaji recenzija i kako je to izgledalo u aprilu

Onako generalno, (napomena sebi: ovo ne moraš odmah da objaviš) //objavi, sve je to već uveliko bajato, pola maja prošlo, idi u tri lepe.

NoYz? i ostatak priče na Demo festu u Dangubi, onaj bend iz Karanovca je načisto smorio, i zovu se kao ona sorta kačkavalja od dve vrste mleka, valjda. //Snimih Šarkija, Njanju i prinovu im Stefana, ceo cert skoro, ali okačio samo jednu stvar, the Gooch. I pobediše to veče, ha! Večeras (15.5) sviraju sa mladim Paramore tribjutom, i ne otidoh, opet prizivam tromb u nozi.

Brigand, Autogeni Trening, Vizelj - Jaooo, kako glavoboljno, ali meni bilo lepo. Publika megafejlovala, AT bili prepijani, ali jako dobro svirali. Pre njih bio Vizelj, žao mi što ne stigoh ranije, da čujem ceo repertoar, jer sam se kao budala pentrao zbog maratona i blokade grada, odnosno deonica koje su čistili, spremali, šta god... od Južnog bulevara sve gore do Božidarca, haha. Velju zajebavala glava, Ilija je bio narakijan, a tonac malko fejlovao. Stevan se definitivno pridružio Brigandu kao novo pojačanje, a tu je i mlađahni Andrej koji jebe keve za bubnjem (zamenio stanovitog Perović Ivana, jerbo familijarne obaveze zvahu). No, Velja našao za shodno da na kraju svirke razbije džitru o pod, totalno nirvana stajl, meni je to uspelo da promakne, jer sam baš baš uživao u svirci. Svirali i novu stvar jednu. Jako sam informativan. Idem da se razbijem kao Berček o ogledalo.

Wovenhand - Eeeee! Više očekivah, priznajem, od spektakla, vizuelnog, spiritualnog, ali valjda nije DOB ni Amerikana za tako što, niti je Edvards preterano u fazonu da bude akustičan i mističan na ovoj turneji. Očekivao sam barem neki momenat koji će mi dati goosebumps, ali ništa od toga. Umesto toga, dobili smo solidnu, tvrdu, Bože moj - pretvrdu i tešku svirku, sa gotičarenjem u vokalu (not a bad thing, tho), i skidanje kape za taj deo priče. Ne znam, možda sam kao jedan od onih Japanaca koji idealizuju Parizszszsz, pa se razočaraju ili dekompenzuju u susretu sa događajem. Ali ne, nije bilo dekompenzacije, samo: e, vidi, Dejvid se gubi po stejdžu, ali kad će da krene stvarno da se gubi? Kad će ona moja omiljena stvar? Možda je sva krivica upravo na tome što sam ja od WH-a najviše konzumirao one laganije, studijske stvari, u kojima nema toliko rokačine. Ono što je u subotu izašlo je bilo monstruozno i prelepo, i uglavnom se ticalo novog materijala. Da, Judžin vozi taj voz u jednom smeru koji obećava mnogo toga, ali izgleda zahteva i od slušalaca da budu u toku. Neće čika DEE večno da svira blok najvećih hitova, pa blok 16HP, pa tako redom. Bendžo je tu da dočara korene, ali iznad njih raste prava šuma masnih rifova, solaža, prelaza...