Vera u četvrtke

Ko veruje u četvrtak nek digne dva prsta, ko ne, nek digne tri, ko veruje da je četvrtak bolji od subote, nek digne levu ruku, a onaj suprotno desnu. Ko veruje da je četvrtak samo izmišljotina Vatikana, nek počne sa mnom da sriče sledeće redove:

VAISTINU ZNAM ZNAM DA SI SAMA
I LOČEŠ TONU PIVA I SUČEŠ DUVANA
JA SAM STANAR NAPUŠTENOG STANA
JA PIJEM ROSU JUTARNJU DOK SPAVAŠ
DOK SPAVAŠ MENE POČNE BOLI GLAVA
ALI SVAKA ČAST VUČIĆU ZA SVE ŠTO JE URADIO DO SADA
ZA NAS.
ZA NAS
ZA NAS

Koji kurac.

Dobro, ovo je trebalo da bude mala filter uvertira za priču o petku, i nastavak jedne sage, one započete nešto ranije u toku ovog jesenjeg jutra, o tome kako je odlaganje loše i kako je oklevanje deo toga. Cena oklevanja je da prestane čovek da veruje u sebe. Barem u to svoje Ja sada, nego se pouzda u pojavu tog budućeg Ja, koje će se pojaviti niotkuda, i rešiti stvar. To bolje, poboljšano Ja, trebalo bi da izroni bez ikakvog truda i zalaganja. Možda kroz igranje onih lažnih mozgalica, tipa Angry Birds ili 2048 koje su tako popularne. A ima i verzije sa sunđer bobom, s političarima, s DOGE-om, sa sisama, dupetima, svršavanjima...
Dobro, hajde sad vrati se na stvar. Filter uvertira... Check. Oklevanje. Check. Trenutak izbora. Check. Ciklus iskustva. Double check. Šta je potrebno da završiš obaveze? Mnogo cimanja. Hoće li biti išta od mastera?

Dobro, javi se samom sebi da kažeš Meni da sam Se zvao.
Potrebna je vera u petak, da bi se dalje išlo.
I jedno zrno poverenja u svoje snage.
Dosta smo kuburili.
Dosta svezanosti.
Dosta.

Neću Kusur Oću Žvake

Topolska osamnaest, ja ne želim da sanjam, ja ne želim da spavam, ako deo sna nismo digni ruku, ma digni obadve, on te čeka, on te uvek čeka, pod čaršavom (?) jedna njuška meka, čeka kreka, my anaconda WHAT my anaconda WHAT D A   FUCK i tako... jedared jedared jedared, divlje patke divlje patke divlje patke ... CITIRANJE DOMAĆIH FILMOVA I KLIPOVA NE SMATRAM ZA HUMOR ali citiranje Family guya i američke kulture je sasvim okej, jer je to samo po sebi bolje, jer je zapadno i napredno i američko. zvučim ko šešelj jadranka aahah smeje se ko neki gej ova tastatura ja se ne smejem, meni su usta prikovana kovanicom od trista dolara sterlinga i četiri maloazijske funte. ne veruejm o uinterpunkciju ni u znak pitanja pardon padeeže. nosite se, ovog minjuta. da ja sam onaj mali iz Spinuta, što je onu ženu zakla u Lovrincu, jel to kao vojko, ili kao ivo ivo sivo. jako glupo. slušam Dječake, to je demode, repuju o tome kako cure u spitu jedino nose bele starke, i neke s last fm a hrvatske pankere Neću Kusur Oću Žvake (treba obratno to) i Cherkezi United koji su mi već neko vreme frendići na majspejsu (jel meni ili buni). greota to ne čekirati, kvalitetno ono baš sam našo sa dvajs sedam počinjati da podržavam scenu u koju nevoooo sad opet degrediram na nivo koji nije dezorganizovan i randomastičan. hmmmm mastazija, žene s lažnim sisama nakačenim preko malenih grudiju i futanari fetišizam japanaca i ostalih japanofila, mada bih ja voleo ponekad da budem žena kurata, da ostvarim svoej davne lezbijske fantazije u svlačionama HogvorCa i pipi duge čarape (šta) a dobro mi ide puštanje sisa, još sam i bradat, jelte jebo končitu, prokleta nek je austrija cela, ja ću biti sledeća evrovizijska pobednica, pevam i paradiram, a pare dobijam iz PIO fonda preko fondacije za mlade talente, sad sam veteran mladalaštva i vadičepa iz klonje ooooo idi u kurac mozgu i ti sas svime što si prožet ćuftama nedoslednosti opstajastvenosti moje i tvojevstva drugosti što se upalačinka i oraspoloži neobuhvatne....eeeeea kako li nam je samo poropala ona sarma od zelja a tako sm ose trudili da je ispadnemo dobro i da bude jestiva barem do petka a sad je petak i ja neć u funkcionirat sutra jer sam se suviše zapekao za tastaturu.PRizanajem to me je zateklo, otišao sam u ćorsokak svih alternativa i sad se vraćam da si odsiječem nadraženo spolovilo i na tom mistu posadim krasan krastavac mira zelenog koji će svima da svira pjesmu ljubavnu što razgali srce pastira kad hoće zaskočit ovčicu, i hajdno svi zajedno: TOPOLSKA OSAMNAJST SOBA UŽEGLIH ORMARA TU NEŠA GALIJA KUPUS U KACI RASTVARA TOPOLSKA OSAMNR%TTT NA VRATIMA PIŠE EEE RIMA NIJE KLIŠE ALI REFREN SIŠEEE... PoOOOKAŽI MIII GDE OOOOOO ČOBAN OVCE ŠIŠA A USKORO ĆE muzikadabudetiša

MOŠA!  A USKORO ĆE I TEBE DA POKRIJE POD ĆEBE. TOPLA ĆEBAD NARODE SVI SADA ODMA DOĐITE POD MOJE TOPLO ĆEBE. ĆEBEO"="= Hej nije tako loše vratilo mi se osećanje čula nasumičstva, sad me samo leđa bole, od volujske kože i jarčevog ždrela, a ćoroskope ko jebe, idem u mornare jedriličare da lovim pod plodovima morskih breskvi i gonoreja, tu je aleja velikana kojoj nema mana, uvek sveže parcele se dele kod Mrčajevaca i prskaju se protiv septičkih antisemita koji jezde u pravcu suprotnom onom kome si namerio da ostaviš miris musake i pohovanog pilećeg esa. mesa, es je nota solmizacije ali one malo drugojačije i visočije određene imperfekcijom imperfekta subjekta podvrgnutom očinskom ljubavlju tokom zubobolje vrlo akutne.  a ona prođe i dođe novi tekst VAN GOGENA što juri svoje uši jer mu leži na duši 13000 uniformisanih kaplara Koče Kapetana efendije iz Gastronomskog priručnika za gluvoneme, što se oblače u prvom maju pirot, reče saopštenje. Jerevane, Jerevane, čudna varoši kleta, uskoro će u tebe doći jedan vajan atleta, a ime mu je Kustos Muzeja za Savremene Jatagane, kako ga je krstila Paraskeva iz Toskane, dobra jedna teta.

Falafil shawarma s šmekom voćnog piva

Shawarma, giros i kebab izgleda su ista stvar.
Ko bi rekao.
U nedelju smo jeli kod Libanaca. Jako lepo.
Meni je to bolje od girosa. Čak mi se više dopalo i od falafela.
Tanko testo, bez kvasca, lepi prilozi, i ne onoliko otrovno slano, kao što ga sole ovi naši ,,Grci''.

Posle jedva našli ,,Samo pivo'', lokal što služi skupa inostrana piva. Dobro, ne toliko skupa, ali retka u pičku materinu kod nas. Plus imaju neka domaća indie hipsterska piva na točenje. Jako lepo. Sonja uzela ,,La chouffe'', ja uzeo neko škotsko Punk pivo, jebem li ga, mrzi me da guglam kako se zove. Ali ono je predivna, preeeedivna aroma. Ima voćni šmek, a nije slatko, nije voćno pivo. Ali ostavlja taj divan miris ječma sa primesom nečeg slatkastog, kao mango, ili breskva.

I još te pukne kao da si popio dva, tako da su to bile pošteno potrošene pare.

Nego, o čemu to ja uopšte...

...a da... uskoro slike. Ili možda ne.

Cena oklevanja

Šeta mi se. Šeta mi se mnogo. Po onoj pešačkoj stazi u Pilota Mihajla Petrovića, između Vidikovca i Cerskog venca, tamo gde sam često prolazio kada bih išao u muzičku, i posle u srednju, na autobus. U pravcu sutona, tamo gde je duboki kontrast između tamnozelenog proplanka i narandžasto-crvene boje smiraja dana. No da li je to sve?

Sručio sam sebe u jedno komatozno stanje zadnjih dana. Ispio sam sve, jedem ujutro, pre spavanja, koje traje kratko, i budim se s glavoboljom.

Najzad smo uzeli da gledamo Breaking Bad. Svi hvale tu seriju, pa rekoh, vala došlo je vreme i na nas red. To tako nije dobro sročena rečenica. Ali mislim da treba da odustanem od toga. Čemu da se trudim, kad ima onih koji pišu daleko gore smeće.

Kako bilo, baš sjajna serija, onako mi je legla na keca. Taman da ne mislim o količini para koju ću morati da dam da bih slušao sve ... polagao, pardon, od sledećeg semestra.
A zapravo nisam ni hteo o tome da pišem u novom blogu. Prvo sam hteo nešto što se ticalo mog rođendana, koji je bio pre skoro nedelju dana. Klub 27. Eto mene, sad je vreme da se mre, a ja nisam ni Kurt Kobejn, ni Hendriks, ni Morison Džim, ni Džef Bakli (mada je on umro čini mi se kasnije, ali sam čitao sjajan tekst na tu temu, pa sam morao da ga pomenem).

No, taj naslov tu mora da stoji. Verovatno će biti jedan od onih u nizu sa oznakom pt. 1 ili vol.74. Eh, kako bih voleo da sam negde dogurao makar do vol.2 ili 3...

Ali staviću za sad jedno to idejno rešenje. Možda bude pesma, možda bude priča, mada moji blogovi nisu priče, oni su monolozi i trabunjanja, na koje imam pravo, i koje niko ne sme da mi zabrani da ih delim sa prazninom koji ovaj blog predstavlja. I tako me nervira to dvostruko shvatanje, šta je ,,post'' a šta ,,blog'', jer koga zabole.

Vodimo dvostruke živote kako god okreneš, devetostruke, ako malo bolje mućneš glavom.

Da sam barem čitao Fukoa, imao bih pravo. Da sam makar pipnuo Gurđijeva, osećao bih se lagodno. Da sam makar načeo Frojda, shvatio bih da sam ili da sam makar pogrešio. A ja sam se folirao sve te godine, uspešno. Enciklopedijsko znanje, to je kad znaš da definišeš sijaset pojmova, generalije, a ne znaš ništa da radiš s njima. Imao sam Trebješaninov rečnik psiholoških termina, a to je jedna dosta dobro uređena kupusara. S puno kontroverznih stavki, barem tako mi rekoše.

Barem tako mi rekoše, to mi je već usađena fraza. Ja se oslanjam na analogije i impresije. Moje znanje je satkano od impresija i neproverenih ubeđenja. Moj mozak, moj racio i moje stare frenološke sveske su zapuštene. Koji god model da prizovete, zovite prvo Bedlija da me upuca iz karabina ili automatske puške, jer moje postojanje je toliko već viđeno među milionima drugih.

Uspeo sam, o Bože, uspeo sam da se unizim gore od svake mediokritetske grozote, kojom se zgražavaju, i nije mi dosta. Jesam li spasen? Je li ovo traganje ono traganje za sudbinom vukodlaka (pitam se odakle mi sad to pade na pamet).

To je rad snova, zasnovan na unutarnjem siromaštvu značenja, i manjkom logičkih veza.

Valjda bi to tako oni rekli.

Ja sam rekao svoje.

Nisi.

Jesam.

Nisi.

Gde smo ono stali? A da, Breaking Bad, kakva serija, kakva SERIJETINA, nisam toliko uživao u toj formi od Sopranovih, jes, dobar je bio u početku GoT, iako su se transformisali u jedno prebudženo govno, relativno zabavni bili Vikinzi (mada s preglupo prekrojenom istorijskom pozadinom), lepo što ih daju na RTS-u, a ova nasa renesansa 90ih nas sa Prijateljima i Srećnim ljudima nas je potpuno preporodila, taman se nadovezalo na Modern Family i svakodnevne katastrofe.

Sledeće bi trebalo da bude na redu da uzmem da skidam Community, Big Bang, i Fringe. Čisto, da markiram područja oko kojih ću narednih meseci da oklevam. Kad mi treba neko drugi da me organizuje tako mi i treba...

W
A
T


Ok, gotovo za sada, spavanjac.

eliksir svezanosti

Pridonesi svetu time što ćeš pronaći svoj kutak. 15 minuta meditativne aktivnosti u dimu, provetrenom dimu i slabovidoj svetlosti lustera koji menja boje. Kremasto filovane krofnice, princes. Princeza Konsuela Bananaležaljka. Haha, kako volim Prijatelje. A ne bih se verovatno ni setio da Sonja ne insistira da ih gledamo.
Pridonesi svetu time što ćeš provetriti svoju glavu od viškova. Da, da, ne treba mi dokaz da ne varate državu time što mi nećete ištampati račun. Želim svoju glavu da pomirim sa milion njenih delova.
Pridonesi sebi time što ćeš svet umiriti svojim delanjem: a prvo delanje je nedelanje, onda sve ostalo. Sećaj se sebe, i uvek se veži toga. Nazovi svoju majku i dedu kome je kuk labav, kao što su tvoja značenja labava. Da li je u Mladenovcu?
Ništa ti ne znaš, ali nije bedak, jebiga.
Poslednji put, okači mazgu na vrata, i gledaj je pomno.
Piši protokole.
I proveri da li si sve pospremio kako valja.
Zašto? pa eto zato, idemo dalje.

buna update vol. ne znam koji

Stevan je u gepeku.
Paviljonska idila.
Idemo u Ujvidek.
Fanova će biti cela jedna kila,
a tako to biva kad ja počnem da pišem blog, a ono se pretvori u pesmu.
I ne valja ništa, narečenu temu sam zaobišao kao kiša Kragujevac.
Još jedared, rendan kupus i ladna salata.
Fićfirići, kruške i lembas elfova iz Delfa.
Lupetarija, vriska tek će da nastane, od Ristane, do Mojkovca.
Mojkovačka bitka, još više lupetanja.

Biće nas u Lukovcu, Sarajevu i možda Banjaluci.
U Novome Sadu idemo da se popišamo po hejterima od prošloga puta.

Jebeni Route 66.

Sada kvoter.

Snimaćemo, plivaćemo. Ja ću da se oznojim kao pravi.
U nove radne pobede!
Nagrabi!

Ništa me to ne radi.
Mora novi album da se snimi, ejebote.

u sustret planovima

Šta čekaš? Dok smalaksalo magare pod vašljivim ćebetom kunja, komirano ćuti i ti ćutiš i vrebaš te obaveze kao da će te rastrgnuti. Realno gledano, sve rokove si pogazio, i sad ti samo preostaje da se lansiraš u pravcu koji te najmanje raduje.

Eno, petog nema, nema mentora da ti javi šta se dešava, u Mišoviću je situacija takva-i-takva.

Jesi li mogao to bolje da odigraš? Naravno, ali tebe raduju te prokrastinatorske akrobacije. To je to - peglao bi, ali samo da je na ivici užeta razapetog iznad dva planinska vrha... Kako bi se samo zajebao da si astronaut...

Jednog dana će se stvari pokidati kao ona stolica pod tvojom stokilaškom guzicom. I zato te zovu svakog jutra. I zato ti je onomad i Aleksa govorio da promeniš položaj.

Dobro je ipak što se na drugim poljima barem nešto dešava.

Evo, novi album By-Passa izašao na tržište, posle 14 godina. Najzad, mogu i legalno da ih poslušam, samo ako skrpim para. A dinar pada, evro skače. Sve dokurca.

Mi sviramo sa Kombatima u NS-u izgleda. A i potvrdismo Bosansku turneju vol. 2. u novembru. Da razvejemo onu kletvu vrlih navijača Novog Pazara iz Tuzle, da se vidimo u čitulji. Lukavac i rajvoSa, jebiga, videćemo šta će reći raja.

Imam još klijenata tu i tamo, možda iznajmim i neki prostor.

preostalo vreme

Dolazim sa nemuštošću svojom, da razvejem sebe kao iluziju sveta.
Ne reci mi ono staro: ti postojiš kao vrednost, jer ja više ne verujem u to.
Njegovom Milošću i Tvojom Ljubavlju ja opstajem, ali tinjam.
Gasim se svakog dana u gušenju. Lebdim nad poljima.
Najviši vrh, zamišljene visoravni, Pršljen, od 850 metara nadmorske visine.
Polje grobne tišine, ispunjavaju slova google mapa.
Tu su nekad neki velikani svirali.
A tamo, tamo je bio i zoološki vrt.
Ne znam gde idem. Ne znam jesam li u stanju da.
Održavam konverzaciju na samo jednom kanalu lampaša u mome mozgu.
Rukohvat reči, pregršt natrulih ideja, ambis ambicija i prekršaj koji drugi kažnjavaju.
Ja ne znam ima li smisla. Sipaj mi sok. Dodaj mi te silne kese da ih unesem u tu kuću.
Pitam se postojim li izvan tog toka.

Tvojom Milošću ja kopam to preostalo vreme.
Oprosti mi.