Vera u četvrtke

Ko veruje u četvrtak nek digne dva prsta, ko ne, nek digne tri, ko veruje da je četvrtak bolji od subote, nek digne levu ruku, a onaj suprotno desnu. Ko veruje da je četvrtak samo izmišljotina Vatikana, nek počne sa mnom da sriče sledeće redove:

VAISTINU ZNAM ZNAM DA SI SAMA
I LOČEŠ TONU PIVA I SUČEŠ DUVANA
JA SAM STANAR NAPUŠTENOG STANA
JA PIJEM ROSU JUTARNJU DOK SPAVAŠ
DOK SPAVAŠ MENE POČNE BOLI GLAVA
ALI SVAKA ČAST VUČIĆU ZA SVE ŠTO JE URADIO DO SADA
ZA NAS.
ZA NAS
ZA NAS

Koji kurac.

Dobro, ovo je trebalo da bude mala filter uvertira za priču o petku, i nastavak jedne sage, one započete nešto ranije u toku ovog jesenjeg jutra, o tome kako je odlaganje loše i kako je oklevanje deo toga. Cena oklevanja je da prestane čovek da veruje u sebe. Barem u to svoje Ja sada, nego se pouzda u pojavu tog budućeg Ja, koje će se pojaviti niotkuda, i rešiti stvar. To bolje, poboljšano Ja, trebalo bi da izroni bez ikakvog truda i zalaganja. Možda kroz igranje onih lažnih mozgalica, tipa Angry Birds ili 2048 koje su tako popularne. A ima i verzije sa sunđer bobom, s političarima, s DOGE-om, sa sisama, dupetima, svršavanjima...
Dobro, hajde sad vrati se na stvar. Filter uvertira... Check. Oklevanje. Check. Trenutak izbora. Check. Ciklus iskustva. Double check. Šta je potrebno da završiš obaveze? Mnogo cimanja. Hoće li biti išta od mastera?

Dobro, javi se samom sebi da kažeš Meni da sam Se zvao.
Potrebna je vera u petak, da bi se dalje išlo.
I jedno zrno poverenja u svoje snage.
Dosta smo kuburili.
Dosta svezanosti.
Dosta.