Poezija i proza, na temu umlja i bezumlja, katkad neozbiljna, a nekad depresivna ili poletna u duhu. Takođe: mape, crteži, ajvarološki spisi, putopisi, i recepti za eliksire tajne. Tegla nad teglama. Vrelo maane.
Nema više ispita nad kojima bih kukao. Kao onomad kad sam pisao ono, kad mi je pisala. Prvi put, da, ima već četiri godine! Kada sam noge vukao po snegu, Simina. I kad me je pitao da li mu je dozvoljeno. Ma putuj igumane! Nego! Što pitaš? Ničeg tu nema! A na slikama se vidi da sam se kidao. Ne nad njom, ne nad njima, nego nad sobom, ko zna zašto. Valjda zato što nisam verovao da je moguće. Prokleto zlo decembarsko, krasno.
Preusmerenje fokusa usledilo kratko,
Očajavanje nad ispitima i sličnim floskulama. A onda ona mi je pisala, niotkuda, delovala luda. Ma potpuno! Simpatično mi je bilo, i neshvatljivo. To je ta količina potrebnog fidbeka. Nije li to od piva, ili čega? Nismo se upoznali odmah... ali do toga je došlo na vreme. Moralo je doći, ubrzo. Da ne skrećem s teme...
I sad joj pišem pesmu za laku noć. I dobro jutro. I 2015. novih godina sledećih. Za nas dve zvečke u vasioni, dve mečke...
Ne, samo još dva koraka i odričem se prvobitnog prezupča. Tema je bila reč, ali je odveć preterano rabljena...
I sve je tako veselo, u odnosu na pre. Kad samo setim se, kako samo hrabro deluje ovo novo vreme. Ili samo plutam na talasu hipomanije.
Spavajmo u kazanu boranije. Ili u sosu od brusnice. Mi smo ćuretina Od dve kile. I plivamo u krumpirastom moru zlaćanom.
Osvrtanja i svašta. Ne okačih onu pesmu o Nikoljdanu matoru ovde... nema veze, nikad mi nije strana bila ta strana odlaganja. Odlika. Dajte mi odlikovanje, pa da idemo svi lepo u tri lepe. Ponavljam se.
Patetično sam najavio, hajdmo opet.
Noge vuku, po snegu (JEJ SNEG) i po minus deset (-10 u brojevima) stepeni celzijusovih, ti poslednji vremenski intervali ovog leta 2014. pošto je Gaj Julije tako odlučio, a po savetu astronoma svojih.
Kakve to veze ima sa bilo čime ne znam, ali hajdmo se osvrnuti na 365 dvadesetčetvoročasovnih zgubidanstava proteklih u duhu bratstva, jedinstva i opštenarodne sloge i odanosti idealima tehnokratije i ljubezni prema vrhovnome, neponovljivome, najznačajnijemu rabu Božjemu... u članku, ne u ovom blogu. Statistika je svoje rekla. I uredništva značajnih časopisa, arhitekata našeg javnog mnjenja. Naslov govori više od milion argumenata.
Spasavah spasene iz poplava, jer Feketić i Obrenovac, a zapravo se davih u sopstvenom nemaru i pogubljenosti kao i odvajkada. Definitivno jedno ne-ja, ja-nipošto, ja-ništostan. A koliko je teško samo reći: ,,ja psiholog'', ,,ja terapeut'', ,,ja stručno lice osposobljeno za pomaganje pomagačima u kriznim situacijama'', ,,pomagač pomagača preživelih...'' U svakom slučaju, podebljivač CV-ja. Obiman, preobiman.
Ili da pričam o tome kako sam skrpio nacrt, pa se nacrt u očima mentorskim preoblikovao u konačnu verziju sa dopola paragrafima i nedovršenim rečenicama, ali je prošao. Jer, ja sam taj koji produkuje javašluk, jer da nisam to tako, onda bi bilo svakojako, možda čak i bolje.
Reminiscencije vode u pravcu toaleta i onoga kako sam započeo godinu sa u bradi plamenom. Da, farbala me Sonja, imala viška, pa reko, ajd da budem i ja riđobrad koji dan. I trajalo je jedno mesec dva, dok se tragovi nisu izgubili i dok se nisam istrimovao.
I definitivno savladah veštinu palačinkologije, te sam ugositio mnoge goste. Još 10 redaka u CV-ju MINIMUM.
Ako ovako nastavim uskoro dospem u Tarzaniju. Ću da dospem... šta god. TAKO SAM ZABAVAN I KUL. HEHE
A bile su tu i nargile u Sarajevu, i Pančevo i Novi Sad sa Kombatima, i nikad dovršeno snimanje ,,Brljantina'' započeto u oktobru 2013. I nikad dovršeno snimanje instrumenata. I čekanje, i čekanje, i farbanje Ranka.
I da! Pokušaj da pored volontiranja/honorarisanja radim i kao novinar, gde sam pojeo govno i pobegao (nemojte reći ovima iz wannabe-ja da sam tolika pizda). Sedam dana pokušaja da se bude produktivan mediokritet, ali ništa od toga.
AAAaa... Hajd... smara me ovo.
Više od cele godine je vredelo prisustvovati koncertu Vranjković Nikole prekjuče u Domu omladine. I to sam ovekovečio na telefonu, ali je izgubilo poentu kad su okačili na tjub toliko promptno i brzo smiksan snimak cele večeri. Bilo je to sve u svemu jedno kosmičko iskustvo, fenomenalno, neopisivo. Da mi je neko rekao da ću toliko uživati sedeći na Block out-u (a da se razumemo, ovo više nije Block out, ovo je Nikola Odblokiran par ekselans). Više o tome na mom last.fm-u (onaj odeljak gde su zapisi sa posećenih događaja), ili na već mnogo lepše napisanom izveštaju na Nocturne-u. Halal.
I sad, ako ćemo na tom talasu, prisetih se mnogih drugih svetlih momenata iz 2014.
1. Breaking Bad - o taj dan kad smo počeli i skoro u cugu odgledali sve sezone (dobro, ne u jednom danu, ali završiti celu seriju u rasponu od mesec dana, za nas je rekord)... potpuno navučeni, zaluđeni, oduševljeni, ne znamo da li više volimo Brajana Krenstona ili Espozita, ili Pinkmana, tojest ovog dunstera što ga glumi... A govorili su mi da je super serija, ali ono je bilo neočekivano, lansiralo se i vinulo u visine tik do Sopranovih u ekspresnom roku. Toliko dubok utisak je na nas ostavila cela Volterova avantura i priča, da nismo mogli da započnemo ni tako kolosalan epik serijal kao što je HAUSAVKARDS GLUMI KEVIN SPEJSI KAKO JE KUL SAMO ON NARATIRA I TAKO SU SVI SMRADOVI KAO SI ES AJ SAMO ŠTO JE O LOBISTIMA KURAC PALAC.
Ne dobro, loše mi poređenje sa CSI, ne znam koji mi je kurac, i nemam ništa protiv Kevina Spejsija. Samo jbg, daću seriji šansu kad ne budem pod utiskom neke grdosije kao što je BrBa.
Možda treba da pokušam sa True Detective dok je još friško?! Ma jok, sluša se Walter White rep i jepte se.
2. B... čekaj, ne znam šta ide pod dva... a da Sons of AnarchY! Krenusmo sad da gledamo od skora, i fino ide... dovoljno je vremena prošlo od BrBa-e da možemo da se fokusiramo na još jednu napetu priču o porodici, kriminalu i tako tim nekim pravim vrednostima.
3. Jebo serije. Pusti muziku! I zna se, u zadnjih mesec i kusur to je - BOKAL OSEĆA STVARNOST. Još jedan frontmen, tekstopisac i zaštitno lice koje je napustivši matični bend sebi napravilo ... napravio, jebo me srednji rod... NAPRAVIO uslugu i lansirao se u visine epohalne. Zvonko, definitivno pesma godine!
4. Delismo binu sa Brigandom drugi put, i to je bila ogromna čast, pogotovu jer su Velja i ekipa polomili zvuk, učinili da se osetimo više nego počastvovanim što smo tu, i sve to snimili kao svoj prvi lajv DVD. Treći put se srećemo u Pančevu u januaru, i to drugi put sa Šarksima, koji su Nebeskom mehanikom meni definitivno otvorili 2014. Sad je tu Mi plovimo jugom. Opet ozbiljna ekipa i sve...
5. Skinuo sam najnoviji album General Two-a, matori je pokidao koliko je postao kralj lošeg repa. Ali i tako loš je bolji od većine bezidejnih! Ovo me je navelo na tu pomisao.
6. Bile starke, šta reći drugo, u 2015. želim novi album Dječaka i veliki cert, i po mogućstvu da negde i nekada delimo stejdž, napolitanke i bevandu, Buna, Vojko, Zoni, Ivo, Kid Rađa, Kombati, Đubrivo, Živo blato, Penetratori... ma svi skupa. Orahovica, može! BG, može! Zi Đi Bi, može!
7. Da, i Đubrivo pomenuh, oni izbaciše svoje čedo od albuma drugo po redu, i nismo nezadovoljni. Božezdravlja, i Split da pohodimo.
8. Kako sam mogao da zaboravim Penetratore? Kaki sam peder. Pevalo se na svakoj serpentini povratka iz druge bosanske turneje glasno, da čuju vukovi i polja mina.
9. Svi se raspomamili da pljuju Die Antwoord, a meni je to nekako simpatično sranje, što me ne udaljava daleko od stava da je sranje. Ali pošto je namerno takvo sranje, imam razumevanja za sranja. Jer i sam serem. Ali ne više od onih koji su pre 15 godina svršavali na isto pakovanje za The PRodigy (koji je produkcijski i muzički značajniji bend bilion puta), ali jebote. Nisu sad Ninđa i Jolandi tako grozni, dovoljno je što su iritantni, ali bolje oni nego Dimu Borgir i Bodomi. Ili ne. Ili Lejdi gaga. Neko reko, bolje HIM.... pa dobro, istina, to je kvalitetan bend, i potpuno drugi fazon, nisam razumeo poređenje. Istina je da bi pre jebo Jolandi ili čak Ninđu nego Vileta, iako ga vokalno cenim.-- ouvaaaj Kako sam dospeo ovde? Jebi se Denise, ti si za sve kriv. Jebeš to nego - Banjaluka.
10. Tica ispao peder, ostavio nas gladne. A gladnog stomaka ne možeš da se uspinješ po lestvici potreba (opet se vraćam u Bosnu, za neupućene, ovog puta smo priču započeli svojim prvim gostovanjem u Baaanjoj Luci - jako mi to glupo zvuči tako, ali kažu da je pravino Banjoooj Luci). Elem, Došenu bili dosadni, jer je bio gladan i tužan, ali Konsi su meni bili razvalili i ja sam se, isto kao i sa Brigandom, osetio da mi je neko poklonio sjajnu priliku da uživam u Consecration-u iako sam zbog njih ranije skinut s bine. Ili zbog Ticine ribe. A jes šteta.
12. Da ne ispadne da se prebiralo samo po domaćici. Tu je novi At the Gates, koji se i sad dok pišem vrti. DEATH AND THE LABYRINTH me vraća u dane kada smo u neimenovanom bendu Bojša, Vuja, Miša Grozni i ja i ... bubnjar Vanja... pokušavali da sklepamo Don Meklina, Blok Aut, At The Gates, Dead Can Dance, SOAD, Tool, Bitlse i jebene Indexe u jedinstven zvuk. I beše zanimljivo, i propalo je, šta ćeš...
13. Da priznajem, nubčina sam, nisam pre slušao Muse, i ove godine je palo preslušavanje cele diskografije. Edukovah se, i meni uopšte vala ne smeta taj njegov falset, i to njegovo dahtanje, tu su meni gitare i aranžman nekako u prvom redu, najviše se ističu.
14. Nubčina sam do koske. Eto, hteo da ispadnem tru i ispoštujem Nemesis, i slušao sam Arch Enemy, ovaj najnoviji album kida, a ono sa onom prethodnom pevaljkom mi nako. Ali imale su Njanja, Selena i đevojke još koješta u rukavu, beše tu i Megadetha (ona jedna pesma koju svi znamo), i Kreatora i Pantere (bogufala tu sam znao)
15. Jao Osijek.... U junu, kao uvertira za UFO... jaooooooooo, podseti me drug Falamić zašto je Daron Malakian apsolutni kralj. A i još nešto. Npr. zašto neke stvari uzimaš zdravo za gotovo. A jes vala.
16. ... šta bi bilo Šurnjajsto? Vučić? Toma? Neša Slina? TLZP? Hobit? Interstelar? Mimi ORO? BLJUC? Ne, ne, nemam pojma zapravo... Beše da smo u kulturnim vodama? A da, upoznah i ispričah se sa Dinom Kapetanovićem iz Autogenog u Sarajevu, došao da radi zvuk drugarima iz Punkreasa. Fine stvari saznah o umetniku, i odista mi je bilo drago. A ni votka nije bila loša što je doneo onaj Sanjin Pitar stari što zamalo da nam sjebe nastup, ali smo se skrpili. Zapravo, zamalo mi da sjebemo sve, nebitno - evo vidim Vranjković sprema neku pesmu s njima, biće to sve jako familijarno i epik.
17. Eto, otvorih ti dušu, daj mi 20 dinara da ti uručim svečani kalendar. Biti ikikid je kao bez srca, kao bez uma, kao bez duše. Ma samo sam neviđeno gluuuuup.
18. Jao bre MASTODON, kako sam mogao to da zaboravim. Motherload!!!1! i Thread Lightly! i Aunt Lisa! i sve redom!!1 slušalo se, i obilato konzumiralo. Krompir pirea. štašpopt.
19. I za kraj, treći put Bokalčina - legendarni kriptohit niških lokalpatriota, Donja Vrežina, ona voda što dojsmr kad treba da ideš da vidiš dal ti ga ima drugar, a ćene te puste. Pitške.
20. IKIKIDE, sramota!
21. ALI STVARNO SRAMOTA!! DA TE BIDNE! DI JE OVDE STATISTIKA! I ZABORAVIO SI NAJVAŽNIJI DOGAĐAJ 2014! BITNIJI I OD MASTODONA i OD AT THE GATES i OD TURE POBOSNI!
22. i od bokala? nemoguće!
23. DA! EVO TI GA NA! Blasfemija i muda da poda od gospode iz Krankšvestera, dvojca Triki Stila i Setta, vrsnih matoraca na mikrofonima, koji su pomerili granice eks ju repa. I porno repa. I svega ostalog. Mogao sam okačiti Sotonu, ali ovo je bolji primer svetonazora koji cenim.
Fridom ouprešjn Diferent segregejšn Ujutru slušam Kultur Šok I jedem galete Nije mi baš dobro Šolja miriše na tunu Iz nje srčem kafu ohladelu Sučem brk
Dok čekam seansu
Tražim čarapu Zamišljam diližansu U pantalone oblačim Stark Sansu I kradem Bogu još jedan dan Danas je Nikoljdan Mogao bih Mogao Da okačim ono davno što bijaše Na mom majspejs, na blogu Onu Kasnonikoljdansku pesn Iz 2008 A pitanje naći li ću je, samO?
Pomodoros tantos noćos.
Gledam slike sa koncerta godine. Razmišljam kako nikad nećemo svirati tamo. Jer bolje da ne zamišljam da ćemo ikada svirati tamo. Među svim tim velikim imenima i bendovima. Mi smo bendić, projekat, garažni aranžman. Instrumenti su nam davno potrošeni. Samo
znamo da povremeno jedemo govna
kako spot završavamo i album snimamo.
Gledam slike, evo nastupa SARS. Preskačem. Vraćam se na nešto ranije. Hornsman Kojote i bend mu sastav. Nastupa i Cane, al' van Brejkersa,
zovu se Škrtice i šta ti ja znam... Gledam slike, gube se klinke. Upiru prste. Klinci glume bolesnike. Vonj matorih alkosa davno izlapeo odatle. Puno šminke. Gledam slike. Bed kopiji opet. Nigde palestinke, možda ne gledam dovoljno dobro. Marčelo. Nensi. Super telo. Ozbiljan sam. Zaista volim velike žene. Nije da ne volim i one manje.
Zaista mi je u glavi takvo stanje. Paprikaš mućkalica. Goblini. Od skora volim Gobline. Neću da se pravim da sam daj hard fan. Nisu mi obeležili izlaske u KST i taj rad. Te brije. Golub je car. Čak smo i dobili nešto pride kad smo svirali prvi put u Šapcu. U Šabac na vašar... Ha, pitam se šta radi glu. Nego, da skratim digresiju. Goblini su super. Pank nije moj fah, ali oni su uspeli da ga izuju. Nekada andergraund bend, cenjen kod negdašnjih urbanih klinaca. Danas obavezno štivo klinaca pankera. Koliko samo pominjem klince, nije normalno. Šteta što nismo deo te priče. Šteta što sam previše mator da umrem mlad (Mašinko).
Idemo sad, napred u nove pobede. U proteste, prosvjede. Ne gledaju mi se više slike. Spava mi se i piše. O decembarskim žučnim rvenjima sa sobom.
A svirasmo i mi, ne rekoh ti. Samo da spomenem, 119 duša bilo je. Da isprati nas, Njanjin bend i Brigand. Pomalo sam ponosan što sam ostavio luk beli da visi na bini dok su snimali spektakl. Najbolja grupa pre (jer svakako predgrupa nisu, veći su od te odrednice).
Pančevo... to ćemo tek da vidimo.
Jebote, hoću li prestati da pišem stihove. Evo ti linka do snimka nastupa bande razbojničke. Ja idem dalje. Da serem ko Đule po mom blogu. O kiflama i jogurtu. Da me blam ubije. Pa pa.
Ne bih da ulazim u dubioze. Ionako ima većih eksperata od mene na ovom polju. Eto, Dali je čak celu knjigu napisao, jel' odatle došlo i meni to kao naslov bloga. Teško, neću da se pretvaram da znam išta više o umetnosti od bilo koga. Jes da kao nešto crtam, ranije više, danas manje, katkad, ali se zaista nikad nisam podrobnije bavio istorijom likovne umetnosti. Ne da me nije zanimala, već mi nije prestavljalo preterano zadovoljstvo. Možda sam ipak ja biće primenjen...(izgubljen deo teksta - N.N.)... na odlaganju velikih količina separatnih modela stvarčuga otvor... (još beslovesnog trabunjanja u dužini 27 paragrafa). Uglavnom dolazimo do srži svega, a to je to pitanje - zašto sam lud?
Moramo uvažiti činjenicu da za to ne postoje nikakvi trajni razlozi i uzroci. Samo trenutne, budalaste odluke i načini da se popuni vreme. Kao što je npr. ovo.
Sonja spava naopačke. Ja sutra po lukac i paprike. Pišu mi se prozni tekstovi. Čemu služi nepojeden pasulj? Zveram naokolo kao zbunjen da sam. Zapravo samo koze mi nisu sve na broju. Sintaksa davno zaboravljena u famoznom fljožljnju. Nema veze, ionako sam na semantiku pomislio. Namerili smo se ići u inostranstva. Već je decembar, a ciča zima udarila. Sad će opet Veliki Male rukama da nosi i da po rejtinzima okopava. Socijalno angažovana rima mi nikad nije išla. Zaboravi, brale, sve od toga što je bilo, i biće, i džaba ti dal' se dereš u zemlju, pa da trska propeva, ili da se žališ posred Slavije... Trajanove uši na dotrajalim glavama. Ne znam šta ljudi zamišljaju, šta... Kao da drugde ne postoji kurcobolja, u Trstu, Zadru, Han Pijesku, Markalama. Vratili Šešelja, eto... Vratiće i Utisak nedelje, još možda. Vratiće i povratiće od sve patetike svoje jednoga dana isti ti kojima su kravate... (nedovršena rečenica). Toga dana biće nama i rahatlokuma i kafe u fildžanu. Zlatnom fildžanu posred čaršije (dabrobosanske eparhije novoga poziva Starokatoličke crkve franjevačkog reda) Samo da ne moramo više vozom do Sarajeva, a jašta, i lepo bi to bilo.
Mogao bih okačiti one slike. Onu na kojoj je Vučina uzeo da drži dvolitru Guarane. Vrlo, vrlo dobro. Znači to je kapacitet ovdašnjeg stanovništva. Ima se jetre za trošenje. Ima se puta za preći i krivina za kvašenje i želudačne sokove. Mrdamo, mrdamo. Nego, neću sad opet u bosanske digresije, gde sam ono bio. Da, fotke... Šta bih sve mogao da uradim mesto da piskaram po blogu?
Ovo je mesto na kome tvoja pažnja prestaje.
Kako sam interaktivan, odnos sa publikom mi uvek bio jača strana. Onaj vid komunikacije kad ti u slikovnici smisle da možeš da završiš priču drugačije. Tako se kvare deca i postaju psihopate i konstruktivisti, a ne onako kako je to zamislio onaj Zoća, što predsedava i hoće batinu da vrati na velika vrata zakona i pravde svakoga domaćinstva.
Pišem vala kao da sam Živkov, sam sebe oduševljavam i kiptim od nekog neumerenog besa. Založiću sedam tona jalovine i podići ću basnoslovan kredit, pa može da se slika cela bulumenta koja od toga zavisi. Ček, kakve to veze ima s time što sam ja tako oduševljen? Možda treba i ja da otputujem u pravcu Svemirdona, i postanem pravi Raščanin. Ima smisla, ima smisla. Ionako je ovo samo još jedan dokaz da je, ukinuvši dotok Jevropejskim demonima svetoga gasa, Putin zapravo otvorio kosmičku dimenziju, prosto kanal, kojim će Raščanima omogućiti povratak na Betelgez odakle smo neumitno potekli i u crnu zemlju pogledali.
Ne kaže džaba naš narod, kome ofinger a kome pribadača.
Ovo zaista sad zvuči glupo. Jel dosta proze za večeras? Dosta!
