Bršljan cvili po zidu,
I cvili i mili po zidu,
Žuti bršljan po zidu,
I cvili i mili po zidu,
Žuti bršljan po zidu,
Bršljan, bršljan po zidu...
Vidiš da se utucavam kao tucana paprika i ništa ne činiš da progledam ujutro. Ujutro, kad su kapci slepljeni, kad je jutro već davno prestalo da bude jutro. Ustajem oko podneva, i kasnim da se javim. Napolju su mačori i mačke svoja telesa svili pokraj kola na parkingu, razume se, po hijerarhijskom redu i poretku. I bore se. I spavaju. I mjauču. Za svoj kraj i svoju tu neku živinu i osećajni filing, koje poseduju. Ja sam restovani krompir i usisavanje, ne, bolje samo pokupiti sunđerom tu pometnju od smrskanog stakla i začina na podu. Ja sam sutlijaš, i mešam se kašikom da ne zagorim, i da se ne zalepim za šerpu. Ja nisam ta šerpa, ni taj pirinač, ni taj krompir, ni to smrskano staklo. Ja se trudim da ne visim kao džoger na boru, jelci, ili u lavoru. Tu napolju, na brezi. Samo ti shvataš tu moju opskurnu referencu.
Čudni su putevi Ikikidovi, još čudniji su putevi svemirski, tek najčudniji Gospodnji, i ko će ga znati, šta sam hteo da poručim, kao i uvek, u blogu.
Rasparaću tu besmislicu što sam stvorio, tih devet likova nebitnih, počistiću ih metlom, i radiću. Dok pauk sanja kako radim nacrt, kako ga ispisujem tankim nitima, u svojoj paukovoj mreži. U pički materinoj, ah, kako volim da ističem nepotrebno i nebitno. Nekorisno, neproverivo. Ne, ne, ne, NE!
Čudni su putevi Ikikidovi, još čudniji su putevi svemirski, tek najčudniji Gospodnji, i ko će ga znati, šta sam hteo da poručim, kao i uvek, u blogu.
Rasparaću tu besmislicu što sam stvorio, tih devet likova nebitnih, počistiću ih metlom, i radiću. Dok pauk sanja kako radim nacrt, kako ga ispisujem tankim nitima, u svojoj paukovoj mreži. U pički materinoj, ah, kako volim da ističem nepotrebno i nebitno. Nekorisno, neproverivo. Ne, ne, ne, NE!
No, vrebaću i dalje dok se inspiracija ne pojavi, a onda ću vas redom sve oduvati. Upornost se isplati, utoliko što sile vaseljenske na kraju počiste uporne sa lica zemlje, i da ne uspeju u svojoj nameri, i dalje teče poredak stvari i igra večitog odabira, selekcije. Sada kasnim. Ali ću vas oduvati. Oduvaću vas, znajte. Moj vez će biti vrhunski, nesvakidašnji, nikad viđeni, goblen, magnet u obliku Frojdove lule na frižideru, ili u ostavi, da svedoči o zaostavštini i budućnosti služi kao opomena. Ne, kao napomena! Kao obeleživač u notesu. Milestone, da, MILESTONE... kamen miiiiljski. Zvuči tako inteligentno prevesti sve bukvalno. Mesto da kopipejstaš, ti kopipejstuj, budi Serbin.
Tekstovi su nečitljivi. Da, ovi, skorašni tekstovi su neke tužne nepročitane bajke i priče, bez likova, bez radnje, bez nagoveštene kontradikcije. Kažem: tužne, uslovno rečeno jer otrcano vise u praznom, sa čudnim srećnim krajem, za koji niko ne haje.Za kojim nikada niko, iskreno, nije suzu pustio, samo je u čudu ostao, nem. I smoren.
Hajde sad ti piši.
Ikikide.
Tekstovi su nečitljivi. Da, ovi, skorašni tekstovi su neke tužne nepročitane bajke i priče, bez likova, bez radnje, bez nagoveštene kontradikcije. Kažem: tužne, uslovno rečeno jer otrcano vise u praznom, sa čudnim srećnim krajem, za koji niko ne haje.Za kojim nikada niko, iskreno, nije suzu pustio, samo je u čudu ostao, nem. I smoren.
Hajde sad ti piši.
Ikikide.
