Ideje za ,,Tonca'' / Ne mora da znači / Šta god

UUU, vokal gore
UUU, malo levo
UUU, mikrofone
UUU, ozvučenje
UUU, smanji strata
UUU, jen-dva jen-dva
UUU, smanji meee

POJAČAJ SVE
Ne čujem se
Mikrofonija
Ubija me
E
Majstore
Tonac! Jedi kurac!

Ali on ne brineee

Zbog njega razbijaju gitare
Zbog njega ih migrena seva
Zbog njega ne može da se čuje reč
Jer je njegova reč - poslednja

Zbog njega neko drugi roka
Il' barem pokuša!
Jer je i on tako
Pre jedno 16 godina

Naviru sećanja
Vlaga KaEsTea
I ubadanje
U buđav čajavec

Sad se džaba trudiš
Solo da ti zvuči
On to zna bolje
Klinjo, bolje uči.

Dok on samo vreba
Dok mu plata bedna
Iza miksete kao
Vladar kontinenta

Momenat kurčenja
Tvoj momenat nehata
Tvoj momenat spontanog naleta iznenadne kreativnosti i improvizacije bolje nego ikad...

Izgovor da spusti monitore (x4) /da liči na: ,,Bullet in your head'' deo

Uuuu, basa nema
Uuuu, vokal gore
Uuuu, bubanj levo,
Uuuu, monitore

Jer on ima monitor u glavi
Jer on ima uši dirigenta
On čuva pojačala, stalke, sav inventar
On od tebe sve zna bolje!

Ne gazi kablove!
Opeglaj pragove!
Baci te efekte!
Nemaš pojma sine! (solo)

Al' nešto ne može!
Uuuu, žena čeka
Ujutruu, pola pet.
Uuuu, i pita ga
ZAŠTO DOLAZIŠ UJUTRU U POLA PET.

Uuuu, rokenrol,
A čak nije ni pijan.
Uuuu, on zna sve
Uuuu, al ona bolje.

Zbog njega je živ sav taj rok
Uuuu, ma cela scena
Uuuu, tako jebeno rokenrol
UUU, kenjaju mu
Uuuu, upali mašinu rokenrol
Uuuu, opeglaj čaršav rokenrol
Uuuu, više odrasti rokenrol
Uuuu, jebo te posao ovaj rokenroool

Tonac zna najbolje...
Tonac zna bendove...
Tonac ima nevolje...
Tonac jede sendvič sa dodatnom dozom kečapa
Mmm, tonac je sladokusac svetskog ranga
Mmm, radi za četri piva, i paklu cigara...

generalni apdujk br. 11

VUČINDANE: Buna zvanično većinski ušla u tridesete, Vučina i bliznakinja mu sestra Tijana postali liričkim subjektom one razgažene pesme onog matoranskog benda matoranskih hipstera koje neću ni da Darkvudab. Mačka nas je sve išamarala. Torta je bila govno, i bila je sjajna. Mislim, govno u formi, sjajnost u sadržaju. Bitan je sadržaj. Nisam celu noć spavao. Ili sam se okretao. Ili ispustio iz sebe sva govna koja su se nakupila. Ne znam, uglavnom, nekako mi sad bolje. Moram da se smislim šta i šta i gde...

DRUGE RABOTE: E, Roršah ide polako, ali barem ide, sram me bilo, što nije išao ranije, trebalo je da se nalijem cevolom da se odglavim, i malo MMP preparata i detoksikacija... ima budem ko nov, samo će da pršti. Hvala, Sladžo Velkov na prosvetljenju, i ti Todore Jovanoviću što ti je baba iz Jordana. Jordanski unuče, kurčev izaslaniče, jebao te patent za virus SIDE i kompletan antivakcinaški lobi. Tolko.

BUNA: E da, nikako probu da imamo, jer neki i studiraju, npr. ja, ali ja ne volim te što si imam sasvim druge obaveze na pameti. Lepo što večeras narečeni Kazimirović Vuk dr Vučina svira ispred svog ramštajn metal leksa poslednji pokušaj sastava Revolt (šta uopšte znači ,,ispred'', koji mi je kurac?!), a takmac je Šarki u vidu NoYz?!a, potpomognut Njanjom na basu, i ssstEfanom, mladim čeljadetom od niotkuda, a vrsnim solidnjakom, na bubnju. Bilo bi lepo otić, proću zbogoradi solidarnosti i tih brija.

A videćemo još.

WOVENHAND: Nemam pojma dal da idem, dal ne, nisam kupio karte, nešto sam i kratak s lovom, a cenim da će svakako biti epik, i da sam somina, ali treba misliti na bitnije stvari... Mada EDVARDS će da po ki da... pnjeh.

SERIJE: A batalismo... treba nastaviti Vikinge, te Boardwalk, te malo GoT (gledali ove prve četiri poslednje sezone), ali umesto toga rokamo dokumentarce i Bondaj Viiit, Sesara i tako neke Eniml Plenet zajebancije. I bolenas, najiskrenije.

I ZA KRAJ NAJVAŽNIJE: Evo već 1464 dan kako smo skupa ja i mačeća mi moja polovina, i čini se to velikim periodom, i nekako malim. Svakako slatkim, i biće još, nema stajanja. Još mnogo 21. aprila i ima svi da se utepate od naše slatkoće! Na zlatnu svadbu čobanac! I svi da se preruše u vidre!

Katran

Vidokrug, beočug, zebnja. Dušebrižnik Smit, više sumnje nema. Vatreno mu se prividelo, vatra i hod vatren po pramcu, zlobni neslućeni paćenik žvaće duvan. Na pučini ječi huk mora, a talasi se odbijaju od ruku zaliva i on nemo zuri, i skuplja usta, kao da srče supu, i slan miris udiše, i čudi se, čudi... Uramljeni utisci u koverti, dapače, tražio je tako da se udenu. Njegova snaja, U. eno, donosi sveže jufke kapetanu Eriksonu na doku. On kleči i katranom maže neku sporednu stvar. Nije uspeo da nađe pojam u svom umu za tu sliku. Setio se kako je N. dodirivao dojku u trenutku slasnog užitka, onog četvrtka. Pre sedam godina, na moru. Gorušica ga sprečava da to dozove u ovom momentu. I glas Kondalin, grleni, opominje ga da će, ako ne sedne, sav čaj da isprosipa po podu i suknenim pantalonama. No, nije ga to pomelo. Udesio se i seo na isprdeli frotir na dotrajalom kauču. Zimzeleni talasi, suton, čekrci. Smrdi onaj katran, kao da sama noć se skoncentrisala i udahnula njemu svu žuč i paljevinu. Broji. Ljude. Ima ih šest u vidokrugu. Sebe ne broji. On je izuzet iz brojanja, on se redovno izuzima iz opšte jednačine. Leka za tu boljku nema. Ne trudi se da proizvede nešto što mu spontano ne dođe. Razmišlja o mislima o mislima o mislima. Zato mi je uvek bilo teško da pričam o njemu. Utisci o utiscima. Još teže i progovoriti s njim. Evo, da ga pitate kako mu se šta dopada, ta će rečenica biti toliko dvosmislena, i čudna, taj odgovor, hoću reći. On će biti krajnje nejasan, a ako se pokuša ispraviti, i pojasniti sagovorniku, tendencija da to sve poprimi neprijatne dimenzije postaće vrlo... teskobna. Teskobna tendencija. Zvuči kao nešto što bi baš on rekao, baš tad, u baš tom momentu, kada je mačka repom manula kantu sa katranom, istog sekunda se U. saplela, jufke su otišle Bogu na istinu, a kapetan se survao na potiljak u najčudnijem letu. Čudno, pomisli, zašto me uvek kapetanovi brkovi podsete na kiflu. Umesto da skoči, umoči jufku u kafu, počeka koji sekund da se natopi, pojede jedan deo, ugrize se za usnu, pljunu i opsova. Onda skoči u vodu, onako obučen, da spasi što se spasti može. Mada, da ga pitate, to uopšte nije bila intencija. Katran se davno umešao sa kiflama i jufkama i parizerom, i nije tu više bilo ičeg jestivog. On je nešto drugo otišao da spasi, možda je iz vode izronila neka čudna nit, nekakva naznaka, zdravog razuma, spasenja samog po sebi? Ko zna? Uostalom, Alfons je bio nihilista, i to jedan od onih malo haotičnijih. Sa crtom varjaškog prkosa, sasvim mokar, izronio je shvativši da nije nikog bilo tamo, osim beskrajno crnog katrana, i kapetanove ukrasne kukice. U. se smejala glasno, kao što to seoske snaše čine, i rumeneli su joj se obrazi, kao što je to u seoskih snaša običaj. ,,Oh well'' reče ,,Jes da su bile dobre, ali vaditi ih odavle je crnački poso''

Svi su posle toga umrli u jednoj fotografiji na vrhu špila. Antonjin ih je zatvorio i prineo plamenu. Loši vicevi i loše priče ništa manje ne zaslužuju. U znoju na čelu, i odblesku plamena video je kako nestaje taj poslednji paragraf, u očima je nastajala ta poruka. Nos je pravio čudne zvukove. ,,Smite, Smite...'' I onda se u zadnjem trenu predomisli, poseže rukom za užarenom peći, i toliko se opeče, da od šoka nije mogao pola dana da diše kako valja. Ali rukopis je nekako preživeo. Gledao je Smita u ogledalu i pitao se još koliko dugo će vući njegov katran. I njegove glupe zbirke pesama o katranu, u katrenu. Pisane golubijim perima. ,,Istorija poruge''. Valjan naslov, sadržaj je đubre, ali sve za opkladu. Nema tu šta... On to može. On to prosto mora. On mora da prevaziđe sve te razlike. Kad bi samo mogao da na tren zaboravi na sebe... Tek tu mu nisam bio ni od kakve pomoći. Rekao mi je jednom, dok je bio sasvim u bunilu:

,,Vidiš, ti, prijatelju, kako stvari stoje, ja jedem batak, ti karabatak, a sve ukupno, ne pojedosmo kokošku. Jebena kokoška''

Muk.
Pera lete svuda po sobi. Drveno zdanje, prekriveno perima, belim, sveprisutnim, sveprožimajućim. Grmi grohot iz pakla, i ori se svuda. Gledamo se, tj. ja posmatram, i nisam siguran da li sam uopšte sagovornik u razgovoru. On je zagledan u ono ogledalo, u onu peć, u onu kanticu katrana, u kapetanovu kutiju šibica i manžetnu, i još koji trofej koji ne ume da udene u priču koju piše. I čekamo da pokuca na vrata stana na poslednjem spratu. Ona će znati sve dogovore na naše kafkijansko-beketovske dileme, pomisli. Kao da me je nasmejao njegov budalasti entuzijazam, ali mi ga je sve jedno bilo žao.

,,Gipke noge ima, ona ima dvaes' hiljada španskih mušica u svojoj haljini na štrafte, ej!''

,,Antonjine''

,,Da?''

,,Opet bulazniš''

,,Ja?''

,,...'''

,,Jedi govna''

apdejt broj deset (10)

DOSLEDNOST: Jepse!

U SUSRET PRAZNICIMA: Već počeli, Sonja ima nedelju dana da se odmori, a ja pet dana da završim u ovom roku makar protokole, a treba stići i u Kikindu na proslavu. Zašto sam sve zakomplikovao beskonačno?

BUNA: Vuja ima ludu ideju, pa se to još dodatno nadograđuje, neću da spojlujem, ali izgleda se opet otiskujemo u vode bezobrazluka i šutiranja u dupe sistema za čije nas prozivanje, onako otvoreno, blago zabole... iliti, baci bananu, stavi ovcu u krevet, nemoj jesti govna sa strane, i čekati da se završi spot koji pitanje kada će videti svetlost dana... kad Nikola ima tinitus, mošmisit kako će to da napreduje, a to je zaposlen čovek. Samo bez pritisaka.

KUNG FU: Šta?

TENIS PROPADE: Jer postoji šansa da se u ovoj maloj sjebanoj zemlji pojavi novi Đokara - jes da je zanemarljiva, ali DAJTE PARE; UPISUJTE DECU; SRBSKI SE REKET SMIRIT NE MOŽE; MAJKO ZAPAŠI SINA PA ŠALJI U MONAKO...

JA PROPADOH: O da, veoma, evo, već osećam kako tanak sloj šperploče podamnom puca, i ja se gubim.

Wo m F+ DV1 PSV: Ovo su ti šifre za Roršah, pa se ti čudi, putniče namerniče.

VIKINZI I OSTALO SERIJSKO GOVANCE: Ogledasmo BCS, i zaista je ostavilo to lep utisak. Prva sezona, bombona, nadam se da će ostatak da bude u istom maniru. Džimi shvatio da ne može da bude svoja suprotnost, pa je odlučio da prigrli ono što radi najbolje, mala ping-pong promena, koja će nas na kraju dovesti do dekonstrukcije i rađanja dobrog starog Sola. Ili novog. Man'te me vremeplova... Svi vole Sola. Biće sitkom. Neće. Dobro.

Vikinge me jedva naterala Sonja da krenem da gledam ovu sezonu, i ne znam jesam li ja baksuz, ali mi užasno smetaju neke pojedinosti, no moram priznati, sve u svemu, jako lepo poboljšanje priče, i isticanje više onih stvari koje su valjane i koje su uspešno radile u prethodne dve sezone, i zbog čega sam odgledao više od jedne epizode. Grozno je to što se scenarista očigledno razume u istoriju, georgafiju, prostornu orijentaciju i kulturološke razlike koliko baba u zviždanje, i to ne bi bilo toliko porazno da se sve to ne prikazuje na kanalu koji pretenduje da se predstavlja kao edukativan (što, odavno, nije, jer: pawn stars, ancient aliens, namerno ostavih to malim slovima...). Očekuješ više, ali priznajem, i dobio sam više - priče na staronordijskom, i anglosaksonskom, što je veliki plus, malo više magije i rada kamere, a manje pseudodubokih razrada likova, malo više prave razrade (eto, Sigi otišla na najbolji način, i nisam se obradovao što je smaračica napustila ekran, nego što je scena bila iskupljujuća, a čak je i Rolo gorko zaplakao i izneo neke svoje boli i patnje, pa sam mogao da napokon kažem da verujem u njega kao lika). Atelstan je isto tako napokon pao Flokiju pod nož, ali i to je nekako savršeno pasovalo. Em' su bozi udovoljeni, 'em je to bila i Božja volja. Dogovor. Lukav plan. Videćemo u kom pravcu stvari idu dalje, ali podignut kvalitet barem za dva stepena desetostepene skale. 

generalni apdejt br. 9

BUNA: Radi se kreativno, posle Strugara, biće i još jedna nova pesn'. Još samo da smislimo o čemu koji moj. Nije zgoreg pomenuti i da su Stevan i Šendo pobedili, svaki ponaosob, u kvalifikacijama demo festa, i prošli u četvrtfinale! Tako da, barem 2/5 benda doživljava novu mlados', dok mi ostali nemamo šta... Vučina muke muči po advokatima, o tome ne bih dublje zborio, jer je delikatno, i nije za blog. Vuja i ja se borimo da održimo svoje virtuelne identitete, ali je fejsbuk najzad razotkrio svoje pravo lice i krenuo da nam ukida profile, zbog radi ,,lažnog predstavljanja''.  Jebeš internet, ako treba da ideš tamo s ličnom, zdravstvenom, vozačkom, pasošem, JMBG, katastarskim brojem, i venčanim listom... Da, i profil je pao, tako da sada ni Seljko Agro Bunić neće biti odgovarajuće mesto za naš opstanak među 5 hiljada nam pravih, lažnih, polupravih prijatelja, poznanika, drugara, ortaka, fanova, i onih što su nas dodali, a da nisu bacili jedan pišljivi pogled na stranicu. Jebeš to sve, šteta fotografija, ali U NOVE POBEDE!

FAKULTET: Bdijem jednako glupo nad vremenom, i spopadaju me seni, pomisli, demoni, loše pomisli, aždahe, i ja se branim palačinkama, belim lukom i natrulim zubima... jebeno moram da uradim nešto po pitanju ovih polomljenih plombi... Čekaj, nego, da... 10 stranica pišljivih napiši, o Roršahu i kreativnosti (ček... ne kao da si uradio, nego primio k znanju). Završi protokole, to jeste jednostavno, samo ti komplikuješ (ček, treba mi 5 dana za to, ako radim sporo). Master, odmah sada odma'! TO nek  bude 40 stranica teorije, 10 nečeg praktičnog, 2 strane literature, ili 3... ili 5... mala zahvalnica, mašnica. Sva jastva imaju pesmu da ti poju.

JER TI TO MOŽEŠ: Malo automotivacije.

JER TI TO MORAŠ: Sad, automotivacija nije baš konstruktivistički koncept, zapravo je poprilično glup pojam kad malo bolje razmisliš, bolje biti primoran, nego...

DOSTA SRANJA: JAo jebOte

DOSTA PRDENJA U ČABAR: Pa nemam jebeni sifilis, ili gonoreju, ili neko drugo oboljenje pa da se vadim...

DOSTA IDENJA NA NET DA SE PROVERI JER SU L' ISIS PALI POD KURDIMA ILI JE ASAD SJEBO AL NUSRU: Jer, kakve ja veze imam s tim. Sve stoji, kao što i moj master stoji. Koji mi je kurac???

DOSTA JEDENJA NOKTIJU ZA VEČERU: A tako su ukusni, imaju taj aftrtejst kuvanog.

E JEBEM TI BLOG ŠTO NE POMAŽE...