žuti plamen

Čemu služi
Kad baštiniš
Sveže rane
Natopljeno

Ovde nije
Sačmaricom
Natčovečje
Slano telo

Vulkan, lava
Večna slava
Vatre, sena
U poljima
Požari su
Zahvatali
Ružna stada...
Mangupluke...

Razorili
Činioce
Pa načinili te
Načelnikom
Hipotekarnog
Odvoda
Odvajkada...
a zašto?

Možeš li da...
Zastupniče,
Veštim činom
Skriješ nokte
a danguba

Srežeš usta?

O, svim tim nemirnim
pogledima nemim,
okorelim, čudnim
ćudima, aman?

Hoćeš li da pozlatim
Oblak taman
I proglasim se...
Od davnine...

Ne!

Čekrkom ću
Sići dole!
Deru mi se
Nazuvice...

Pa nek bude poslednje mi!

Stradalništvo
Beskućništva
I već viđen
Truo sistem.

Razoriće ih
Samosvojnost
I laž koju tvore.

Žuti plamen
Neslobode.
Žuti plamen
Boli moje
Natopljen.
Plamen
Najzad gasne.

Genug

Oko tvoje glave kruže Veljača i Ožujpad. Tri meseca boga Marsa, i Kolindin sveti tamjan, spakovan u brendirano pakovanje. Između dve lepinje se nalaziš ti, i Tri mudraca koja ti poklanjaju svu pažnju ovog sveta. Tako je barem zamisao bila, nisam siguran da si na to pomislila. Verujem pak, da ćeš razumeti znak koji sam tako lepo upisao u kružnicu, obojenu u sivo-plavo. Vatrica gori u kaminu, i ti se slatko smeješ mojim izlomljenim staklima. Moje dogodovštine te raduju. Rado me opomeneš kad pogrešim u nekim rečenicama. Zviždimo.

Zviždimo kao zviždukave žabice u povečerju. Nema tih zidova, pak, koje nismo u stanju preskočiti i napuniti trbuhe popalim gloginjama i natrulim džanjama, što su napravile pravi pravcijati tepih od voćnih istečenija po putu. Recitujem ti stihove koje nisam nikad pre toga čitao, ni sricao. Nisam ništa video od plavetnila mog spokojstva, za malo me đonovi ne nateraše da ispustim creva na patos. Ili je to sve bilo samo prometna nelagoda. Nekakva mistična okolnost?

Verovatno ponešto od oba. Jer, Aljoša je video u zdencu gusku kako pliva za ostacima hleba. I guska je jasno i glasno gakala da joj ne priliči takva gozba. Ona je divno gakala. Gakala je kao što mačke mjauču, ali umilno, kao kakva ševa na krošnji kržljavog kiparisa. Malo je takvih gusaka danas. Volela je da se privije uz njene skute i da ćuti i da je jednim okom gleda, i da mirno tako stoji, i po pola sata, dok je gladi i dok joj peva ,,Oooo''.

I na kraju joj beše čorba, ali vaistinu, greota je to pomenuti, sad kada treba oboriti rekorde u poligonu, optrčati kuću i paziti dobro, da se šolja ne slomi kad je brišeš ubrusom od grubog sukna. Matera je i dalje prišivala novi niz perli na hidžab. Tako Gospodar voli. Trči, trči, moj broto, ne daj dušmanima da prevladaju. Jer sukno je grubo, ali će ga On učiniti najudobnijom svilom, ako vere imaš.

Zaboravljam da te okitim oznakama. Tvoje oči su vlažne kao što su borovi od smole. I moje su slepljene od znojavih snova.

Veruj mi, ni ja nisam znao da su obale laž, i visoke nemirne planine, i obodi strana. Stvari su tu da prkose stvarnosti koju u biti ne sadrže. Da mi je da to saopštim Aljoši i Nataši i Dostojevskom, pa da se siti nasmejemo i ispričamo. A meni je to negda bljutavo bilo, i hermetično, i suludo, da se dajem u parafraziranje drugih, a ponajviše sebe samoga.

Moji procesi nisu za na leba mazanje. Shvati to. Pašteta od guske je sačinjena samo od patnje. A i pašteti dođe kraj.

Ne znam okle' mi ovo pade na pamet, ali čemu blog inače služi

Sklonost odlaganju, iliti tako stručno i opštenarodno prihvaćeno sad - prokrastinacija, stvar je na koju će se skoro svako, gotovo po pravilu, požaliti. Ili će tek napomenuti, kao svoju usputnu brigu. Sećam se, tako, mali sam bio, uočio sam vrlo rano da kad ljude pitaš da ti izdvoje neku svoju veliku (ili barem najuočljiviju) manu, da često kažu: ,,tvrdoglavost''. Ma, gotovo dve trećine bi poseglo za time, bez mnogo razmišljanja. Dugo nisam čuo tu reč. Izgleda da sam je i sam donekle zamenio ,,hostilnošću''. Sad, kakve veze između prokrastinacije i tvrdoglavosti uopšte može biti? Verovatno nekakve, možda baš i direktne. Ali, samo sam želeo toliko da napomenem, vidim tu jednu sličnost, spremnost da ljudi na sebe nalepe takvu jednu etiketu i ne razmišljaju mnogo o tome. Feler koji nije feler, nego je, jel' te manja, nelagodna specifičnost, iza koje se često krije stav ,,taki sam kaki sam'', ,,ne mogu da se menjam'', i ,,to mi je u genima''.

Umesto updajtua br. 8 (ma nek ovo bude br. 8)

Ili beše to naslovljeno kao ,,vol''. Čemu ,,vol'', nije ovo disk, niti knjiga. Samo tek tamo redni broj, pa dokle budem apdejtir'o.

No, dosta neozbiljnosti, biću kratak, jako kratak u ovom postu.
Neće biti ni onih ,,rubrika'', niti bilo čega.

Poenta: ružne stvari su se desile. Divljan, neću da se pravim da sam bio veliki fan, ali šteta. Pračet, to mi je već jako žao, ali i taj odlazak je bio dirljiv, i na neki način lep. Mene je stid i sramota što do sad nisam baš preterano napredovao u domenu pračetologije, ali ne mari, knjige neće pobeći, samo meni možda pre toga istekne rok upotrebe, ako nastavim ovim tempom da odlažem sve, sve, sve...

I zašto pišem ovako, i zašto nema razloga za sprd i zezanciju, nesrećne okolnosti su definitivno Bunu stavile u stanje zamrza. Ne bih detaljisao, niti patetisao, čak ne bih bio ništa više konkretan od ovog. Nastavićemo kad budemo bili spremni. Do tad treba otugovati, i sačekati pravi trenutak, pa kud puklo.

Već od sledećeg bloga nastavljam u starom maniru.

Usnuli isposniče,
Što sve radiš u zadnji čas -
Crno je lice
Obnevidelih suđaja
Liče im svi dani na jedan dan
I blagosiljaju se u nemiru...
A slute nastavak
Priče koja kola i pišti
Pišti kao čajnik kada treba čaj da sipaš
I što bi sipao, kad ionako prosuće se sve
Po podu iskonskog probavnog sunovrata?

eklektika apokaliptika

Treba mi ideja
Koji dokumentarac
Sada da gledam
A nema, nema, nema meni spasa

Razmišljao je. Dok se vlažno nebesko dno plavilo vulkanskim grohotom.
Dolina trotački mnogih.

...
Ni BiBiSi ni eNDži
Nemaju to što mi duša ište
Dokumentarcima da dokolicu popunim

Dadaizam proždire svoju decu.

Čak više ni na RTS ne ide Bouns
Da vidim čime se bave Anđa i Hočkins
Jebo But Koštanu u dupe dobili dete
Jebem ti državu

Veče skandalozne poezije očiglednog.

Kad grozno postane prihvatljivo
Henri Tjudor stupa na scenu
A Vučić III umire u trenu
Hrabro se baveć rejtinzima

Ili je to samo povratak u gulag
Soljženicin, bolje da je pisao o gulašima.

I valjam se valjam kao talas, da bih samo iskapio
Još jedan dan na izust, da se ošamarim ne mogu

Da radim makar neku jogu, pa da kažem da sam se osakatio
Za onaj višak vremena, amputirao sekundaru, ostavio minute da landaraju.

U etru, svi smo jednaki, u etru
Obitavaju jebivetri koji stavljaju
Smisao na počinak, za tragediju, i tragaju
Za potonjim suvislim zaključkom
Ovog gluvonemog filma
Što se zove Žitorađa.
Režirao ga Mađar.

Okreči podrum iznutricama
Zlikovaca koji su pokušali da ti nadenu
Lažni epitet beznadežnog slučaja
Ja se okrećem u grobu vaših utroba.

generalni update vol. 7

BUNA: Metalostrugar se bliži svom epilogu u vidu kulminacije liričkog subjekta u svakom pogledu hwatafatafak Proba dobra, štimung sjajan, a Vuja ima nove magnete, pa ne prdi, nego svira, a i sve je nekak' jasnije.

KRATAK PREGLED VESTI: Vučić u svakom smislu i svuda, Španovićka novi objekat spamovanja pičkopaćenika i falimindžosa, iskreno, ona je vrlo bučilišs, ali ne mari, to je sve stvar ukusa, a o ukusima se mora raspravljati. Zbog toga i zaglibismo ovde. Zbog suza i neukusa. Zbog šiljatih naramenica. Zbog Vučića i nemanja broja fejsbuka kad se kaže šta želiš da kažeš, komentari i ostale stvari koje postoje da bi kritikovale, još ne videsmo one što bi hvalile, gde li su se denule? Stvari, te, e?

EVO: Napreduje i taj Boardwalk, napreduje samo tako, evo nas već na početku druge sezone, i 50 šejds of Bušemi, najbolja romansa ikad! Još samo malo više bizarnosti i mogu da crknu fanovi SOA i Vikenjga. Jebem im leba i Roljo da ih jebe u dupe, al lošo.

KUVARICE MANJE KUCAJ: Danas na meniju špinat s krunpiron, sve to lepo zočinjeno češnjakon, percima otkapulen, i zaliveno nako da ogrezne mlikon kravljin jeben lu Lebane i Gurgusovac.
I naravno, hladni šniceli u Macoli.

CROWBAR: Ne pohvalih se poduhvatom odlaska i iskustvom kupovine karte po pretprodajnoj, te se osetih dojajno, i tih 300 dinđi potroših na noćni i još jedno pivo. Inače bi to bilo jako zajebano i sad bih umesto šnicela jeo one šunke što mi je ispala iz folije pravo na pod. Dobro, ne bih, ali šta da se radi. Kirk i ekipa bili sjajni, tonac podelio s nulom, i prošlo je kao da su svirali 15, a ne sat i 15, bisevi bili na nivou, snimih par pesama, al' me blam da ih kačim, jer se dernjam iza i falširam kao najgori nešto nešto mrmot, neću da se za to čuje na sceni koja me uopšte ne ceni. Elem, lepo odrađeno, vidim i oni srećni, i publika zadovoljna, žao mi što posle ne ostadoh da se slikam s čovekom, sišao do miks pulta i potpisivao autograme.

MRNĐ: Ništ više nemam ovde da napomenem, imam samo razlog da se razložim na sastavne delove. Stoga, odoh. Burazer i familija na Ceraku čeka... a da...

TEČA STEVA: Umro Stevan, moj deda teča, prošle nedelje, u staračkom, čim su ga tamo smestili. Odmorio dušu, posle 91 godine borbe na ovom svetu, u zadnje vreme sasvim onemoćao, ali i dalje žilav. Verovatno me se ne seća, jer je kognitivno propadanje kod njega uzelo maha odavno. Iza sebe ostavio dva sina, a i njih nisam dugo video, Pecu, a kamo li Milovana.

Enivejz, poštonoša kuca redom, a ja se moram uozbiljiti da ga spreman dočekam. U svoje vreme.

Poslednji komentar na S.O.A. (u stihu) + sporedni baljezg

Ja se nikad neću popraviti, ne,
Završiti na putu kao zec
Završiti na ulici ko Džeks
Sa lošom odjavnom špicom
Prolivanjem krvce za krvavicom
Dok CGI ptičurine obleću telo Hristovo
Kao kljunari mrtve novinare.

Ali izgleda da je
Očigledno postalo moda
Očiglednost je nov umetnički pojam
Da se okiti i dočara
Tugaljivost tog poslednjeg trenutka

Pod uslovom
Da se zatvori jedno oko pred nedoslednostima
Da se škilji nemo
Da se zaborave loše note
Glupe reči
Duge strofe

Izgleda da nema
Dostojanstvenog odlaska na večni počinak
Ali ne čoveka, već
Ideja, pojava, reči i dela
Publika je htela
Žudela da vidi stvari drugačije

Ova haljina nije plavo-zlatna
ni crno-bela:
Masa se klela
Ma, svi su se klali
Juče je to bilo
Svoje oči su kopali i slali
Unutar koverata
Kutije su poštom
Stizale bez kašnjenja
I to bez objašnjenja
Za neupućenog klijenta
Kome samo muzika
Saopštava suštinu
A ona je plitka
Pitka
I smrdi na mesečinu.

Obilna kvašenja
To smo svi zaboravili
Florida i Sremčica
O, sto mu pesama o bradi
Šta da se radi,
Kad sve rečeno je?
Dosta više o tome...

Da ne prekršim reč
I šta već...
Ali barem će sramotu
Prekriti kreč
Alchajmera.

CV smandrljaj

Smandrljalo se sve.
Ostavljam biografije da me upeca neko i zajebe se.
Jedino što imam je osećaj da izrimujem u pravom momentu, kada niko ne čuje.
I štancujem prazne krilatice, pune karabataka s batacima, na krompiru i pirinču.
Nisam se nikada divio Linču, jer sam linčovao sebe pre nego što bih odgledao bilo šta.
A uživam trenutno u Bušemiju i 50 nijansi haljine koja je zeleno šućmurasta i zlatna.
Lepo je govorila meni moja majka, da je Gradinar najbolje delo Tagore Rabindranata.
Ali pravilno je Tagor, kao štakor i hardkor, jer ,,Moj javore'', jel' to pesma neke prakljače
Seljančure, ispičuture ispod Zelengore, ili mi se čini samo? Dakako da znamo, znamo
Da se samoupravljanje neće dobro završiti po naše glave lenje, jedenje
Masne hrane nam je došlo glave. Plutamo povrh Drave kao Pap Pavle,
Mada nisam siguran da je on baš tako umro, ali eto.
Ceh plaćamo stihoklepstvu kao Luka Čeh.

Kad bi karijera moja bila poput pitomog kera, da je učim kad da laje, a kad ne.
Pa da joj se veruje na reč, da iz biografije izlaje samo ono najbolje, i da se upiški od sreće.
Poslodavac.

O sreće li njegove - sedeće - viseće - puzeće,
 smejaćete se svi, kada bude čitao moj SI VI
I jeo gloginje, i po čelu dobivao ospe, boginje i grcao od suza kao Kanjje,
Jer, ZAŠTO GA NIKO OZBILJNO NE SHVATI, LJUDI?
NIKO DA KAŽE: SVAKA ČAST MU!

E, je li! bilo bi još bolje da sam seo na vreme na odspavam i odagnam misli svoje
Koje se roje i more me u trenucima kada drugi se u spokoju upokoje.
Sa koještarijama o sebi koje im svežu identitet
U jednu jedinu tačku
Singularitet
Svakom dodelite po jedan epitet
Pozajmljen s našeg testa ličnosti
A koji savršeno opisuje.

Šta su kada radili
Šta su kada čitali
Gledali
Da li su se i čime, kako bavili
Koji su to rituali
Koji su ih doveli
Do ovog ovde sada...

Ili su se ritali?
A ja se ritam puno
I previše za moje zdravlje

Ja se ritam često
Ja ne znam za svoje mesto
Mačva, Srem, Pomoravlje...
A znam samo da rukama kopam u krug
 I plaćam stari dug koji sam napravio
Neko bi se i prestravio

Svi ste već zaboravili
Da li sam slagao, ili sam se provukao
Da je moje telo još u Moravi
I da sam se u smuđa pretvorio
Imam brkove kao som
A zapravo sav krš i lom
Su u mojoj režiji
I jebeš bon ton
I Lon Don
Ja sam
On
Da, baš on
Jurodivi
Neukrotivi
Neulovljivi
Krofnjon *

I taki ću dostanem bre



Ili možda pak ne?