Šurnajst

Jedan, nula, dva. Prolivčina sve pred sobom spaljuje kao Vidojković moj svaki interes za ono što je rečeno na onoj stanici u jutarnjem programu. Spaljuje i utisak da je General Two nadvisio sam sebe, i da ćemo se gorko smejati sebi samima kad shvatimo da je mera tog preobražaja momentuma Suzan Bojl koja uleće u stan Sajmona Kauela sa enormno velikim čekićem i razbija mu glavu, cinizmom ispunjene vilice i osećaj samodrža. Ou jea.

U petak dolaze napokon, stanoviti Dječaci. Kupih karte, veoma smo srećni, jer ih, ko što rekoh jedno 109 puta u prethodnim postovima, mnogo slušasmo ovoga litaaa.
Ispalih Izraelce, ispalih i Francuze, i izdah metal, ali se iskupih za domaći rep i hip hop za prethodnih 5 godina. Da, da... Ma šta 5 - šest! Toliko je prošlo, 6 godina i 6 meseci otkako sam gledao Bad Copy u SKC-u, 2007. Vreme leti, a ja na svirkove i koncetarijume idem svake prestupne godine kad ne padaju ispite i kad sam na budžetu. Eh.
Svirkovi i koncertarijumi, to je baš bilo bezveze napisati, al neka, nek ostane. Gigs end svirks. To je gluplje. Kupljeno!

I eto šesnaestog (il' šurnaestog) posta na blogu, i'te sad svi u pffuuu u kompletu, jerbo sam ja taj car neviđeni koji će u subotu da u Lagrolatoriji improvizovanoj od dugmadi u Dobaji, skuha pravi buna stajl metal Brljantin Epik! spot vrhunske izrade i rezolucije u više etapa i štafeta, iz magičnoga štapa i rukava velikoga vrača i mozgrorastvarača Pavlović Nikole. Ludaka, jednom rečju. Ako bude imalo 1% urnebesnosti onoga što on sočini, mi smo totalno na svega mi urnebesno uparađenom traktoru lila boje kakav si nosila onog dana kada je jesen stigla i sve nas pokosila. Amin.

Dijareja doprinela kratkoći izdanja, na čem' ću joj biti uvek zahvalan.

A da, čokolada mi u torbi, za malo da zaboravim!

Trijumfalno kanabe

Kanabe ima dušu sivkastožute boje. Na njemu duvaju sasvim nepredvidivi vetrovi. Jastuci su tu, šareni i razgaženi guzovima ljudskim. Na njemu katkad počiva i neki mačiji stvor. Subotom tu nastaju divne priče za laku noć. Nedeljom se tu srče kafa sa komšinicom. Petkom se dogovaraju popravke sa majstorima. Četvrtkom se gledaju glupe serije. Svašta je kanabe doživelo. Trijumfe ovolikog obima nikad. A da li su to uopšte i pobede ili se samo naslućuje, izdaleka, da će sve biti kako treba, i kako veliki Tvorac kanabeta zapoveda. Jesam li pomenuo kako je udobno to kanabe?

Zeleno je, a u duši znaa da nije. Da je sivkasto-žuto, ali oni iz fabrike nisu hteli tako. Odenuli su ga u drugačiju odeždu, i sada čeka, željno, svako jutro, kada će se neko dupe ljudsko u njega, ljudski, posaditi. Vaistinu, pomisli, kako čekajući te momente, nije razmislilo o tome zašto nikome nije poverilo tu tajnu.

Misli jednog kanabeta su utkane u bit njegovog štofa, u dubinu sunđera i između drveta i opruga. Čak i kada je ganc novo, ono na osnovu tog nekog svog očekivanja opaža, kao i sav drugi nameštaj. A to sivkastožuto i nalik na fekalije - iskustvo, nije mu ništa više poslužilo od onog dana kada su ga grebale sijamske mačke, i kada su zbog toga bile zatvarane iza izbledelih kupatilskih vrata. Korisno iskustvo, nema šta.

Društvo tu prave i tri fotelje, i trošni ormar, jedna ugaona komoda u kojoj živi moljac što ne plaća kiriju. I glavešina celog dvora, stari pijačni sat što ima iritantni automatski alarm, koji nikako da završi u đubretu, jer mu mesto štite šurnjaja fijoka i svekar čiviluk.

Kanabe je dobro poznavalo sve spletke vezane za imovinu koja ga je okruživala, i sve međusobne razmirice bile su mu kao dobar dan. Nije trošilo previše reči u toku ogovaranja ili rasprava sa svećnjakom. Udubljivao se samo u istorijat kugličnih ležajeva. To je bilo nešto što ga je zaista onespokojavalo, i ujedno i zabavljalo - te demonske kugle koje te teraju da se od prostog nameštaja pretvoriš u malo prevozno sredstvo za jastuke i ostale eksploatatore guznih užitaka.

Ali ono nikada nije doživelo ovakav i ovoliki trijumf i pobedu enormnih razmera. Proletelo je kroz prozor i završilo u krošnji breze ili lipe. Bila je to sasvim nepredviđena okolnost. Rođak kišobran je nemo gledao odozdo, a sa njim i džoger, tamo gde je nekada bilo njihovo odmorište, čučalo je veliko četvrtasto obličje, sasvim obeznanjeno u svom zelenom ruhu, a niz prorez se naziralo njegovo sivkastožuto biće, esencijalno. Džoger je nemo gledao, dok je polkadot kišobran, sa drhtajem pravednika, pustio koju suzu sa svoga najmanje iscepanog krila.

Tu ne beše kraj kanabetu, jerbo mu se sve ovo nije desilo - bukvalno. No, samo u snu i figurativno, fantazmatski, moglo je da doživi takvu dozu egzaltirane levitacije, da sebe tako od sreće samouništi, a i gospođi brezi priredi neočekivanu neprijatnost. Glupo je to, reče, ali trijumf pobede u beskrajno dosadnoj partiji domina sa poslužavnikom i četkom za WC. Na sve je to mogao samo da zasuče brkove ,,Bonton'' Zvonimira Baloga, naslonjen na snašu komodu kao pravi frajer. Ćapkao ju je za obline njenih nogara.

Kanabe pi prevrnulo očima. A onda bi opet planiralo egzaltirano iznenađenje gospođe breze. Ni gosn. Balog mu tu nije mogao biti mnogo od pomoći.

Hrčak a zubar

Ovim starim i dobro poznatim misheard lyrics hitom bih nekako sumirao ono što se zadnjih dana dešavalo, a vezano je za upis na master. Da! Uspeo sam, posle godinu dana čekanja, nakon poslednjeg ispita na osnovnim studijama i priprema visinskih i nizinskih. Eto, najzad mene, eto vas, rat Turcima. I to sve uprkos aljkavom ocenjivanju, cepidlačenjima, malom proseku, i zahvaljujući tome što se toliko sve to bodovalo... Na kraju - 16. na listi od 31! Na budžetu, pristojna ocena, mada je mogla biti i viša, no odgovara i zlatna sredina. Ma - napokon mogu da odahnem i poooonosno kažem: MI SMO ZABAVNJAC... čekneseri - TEK ĆEŠ DA SE POKIDAŠ OD POSLA VOLINO DA BI JEDNOG DANA MOGAO DA PRIŠIJEŠ TO - HAMSTER A PSYCHOLOGIST, HAHA VIDEĆEMO ZA GODINU DANA JESI LI KADAR, JESI LI ODLUČAN VOILA!

Tu nema šta da se dodatno kaže i da se analizira. Tu je još godinu dana klinča sa visokoškolskom ustanovom i njenim divno prilagođenim pravilima, njenim stogodišnjim nepisanim zakonicima proste nebuloznost, sve da bi komplet lepinja mojih studija psihologije bila... kompletna i... punomasna. Kajmak obavezan. Jaja mogu i od prošlog meseca.  Ili od pre dve godine. Posolićemo da se ne primeti.

Uzgredbudirečeno, da napravimo jednu razumnu i ničim izazvanu digresiju na ovom zgodnom mestu, ne bi li bilo prosto savršeno bend nazvati ,,Hrčak a Zubar'', pa to je skoro kao ,,Ništa ali Logopedi'' i ,,Kremacija za Konobaricu''!? Čak i bolje! Bili bismo u Bigzu glavna fora tog popodneva, a odmah bi nas pustili i u Jelen Top 10. Ma, automatski bi mi uručili diplomu počasnog doktora šugejz-džeza i alternativnog popa, u obliku Kebrinog nosa i Giletovog levog jajeta. Da se vratimo sada sa ekskurzije na diskurs početni. Master - špisolog.

Uglavnom, i to smo poglavlje otvorili, i babe i dede obradovali i skinuli im kamenolom sa Straževice. Sad nam sledi mnogo truda, cimanja i - to nas zapravo raduje (nas gospodina Ajvarologa što ovako arogantno govori o sebi u množini) - čitanja. Eno, Cica pročitala ,,Sulu'' Toni Morison, i guli polako ,,Famu o biciklistima''. Nije joj se dojmilo prvih 10-ak strana, a onda je Basara upecao na nasumičnost. Ja idem sporo, ali odlučno, dugo ništa nisam čitao, a ,,Sula'' počinje da me lepo uvlači. Velika preporuka. No, iza ćoška i na kompu čeka i vreba Fuko, koga ne pronađoh u gradskoj, pa ću morati sledeći put da proverim jel dostupan. ,,Hermeneutika subjekta'', to je još jedan domaći zadatak. Sve ostalo ću nekako sa kompa da čituckam - živelo internet bibliotekarstvo i piratski komunizam.

Ljubimac tih skuša

Očaj, gnoj i strah, slomljeni leže potučeni pod
Teretom dokaza, ko trista tegli da se sručilo niz svod
I potopilo sav taj užas, svo nestrpljenje čmeljivo,
Rastitelno, biljno ulje, tako se to kaže na bugarskom.

Napokon razdragan blog može da se iza papira pomoli,
Da antene pruži i izađe iz puževskoga doma,
Beskrajna spirala, u njoj čuči neverni Toma,
Gorka pilula gorušice ga tera da hranu opet posoli.

Zahvaljujući Kafki, Binsvangeru i Zoli,
Danas se hermeneutikom bar privremeno ne bavimo,
Nego gledamo kako spisak da sastavimo,
Reči koje se završavaju na ''suki'' i ''čkavi''.
O kako to samo boli! Gluteuse našega bića.

Samo drži palac nožni u levoj ruci,
 i svežanj novčanica u jabuci,
ili to beše u Opovu, kraj Pančeva,
Sefkerinu? Prvo ide Reva?
Pa svlačenje u kladionici.

Razdragano, i kuražno kurčenje do kurca,
 u vidokrugu mumica i Juca,
Pita se šta radi maca trouglica,
 trokutica,
da li po ulici jurca
di li se ona smuca
ju bre.

Pitam se ja. Taj sam taj
 lirički subjekat.
Zašto ja ne crtam stripeve
 kao Kaća Gaj?
Alat mi je palac
za kopanje nozdrva i slivnika.
Svašta mi on pomogne
Da uviđam i saznam...
Te tako videh svašta
Podno umivaonika.
.
Videh ja na uštap
I čuh vrlo dobro
kako šuška se šuška
Ljut neki brooto.
Započeh češkanje, njuška babuškina,
Sad trbubururška.. šta ili ška?
Postao sam opet deran debeljuškast.
A bio sam ja oduvek ljubitelj tih skuša.
Kao neka zauška Duška Dugouška.
Kupio sam malene kruške danas.
Veličine malo većih pohanih kroketa.
Nimalo stanovite ni muške.
Imao sam peticu kod geografičarke Duške,
Muškarače najgore, što je delila petice oberučke..
Sa nogama na stolu, i burekom sa strane.
Akra je glavni grad Gane
Preslušavao pre mesec dana diskografiju Nirvane.
Heeee.
AjdeboteNe!

Zajebi, previše sam umoran za ovo sada.