Jedan, nula, dva. Prolivčina sve pred sobom spaljuje kao Vidojković moj svaki interes za ono što je rečeno na onoj stanici u jutarnjem programu. Spaljuje i utisak da je General Two nadvisio sam sebe, i da ćemo se gorko smejati sebi samima kad shvatimo da je mera tog preobražaja momentuma Suzan Bojl koja uleće u stan Sajmona Kauela sa enormno velikim čekićem i razbija mu glavu, cinizmom ispunjene vilice i osećaj samodrža. Ou jea.
U petak dolaze napokon, stanoviti Dječaci. Kupih karte, veoma smo srećni, jer ih, ko što rekoh jedno 109 puta u prethodnim postovima, mnogo slušasmo ovoga litaaa.
Ispalih Izraelce, ispalih i Francuze, i izdah metal, ali se iskupih za domaći rep i hip hop za prethodnih 5 godina. Da, da... Ma šta 5 - šest! Toliko je prošlo, 6 godina i 6 meseci otkako sam gledao Bad Copy u SKC-u, 2007. Vreme leti, a ja na svirkove i koncetarijume idem svake prestupne godine kad ne padaju ispite i kad sam na budžetu. Eh.
Svirkovi i koncertarijumi, to je baš bilo bezveze napisati, al neka, nek ostane. Gigs end svirks. To je gluplje. Kupljeno!
I eto šesnaestog (il' šurnaestog) posta na blogu, i'te sad svi u pffuuu u kompletu, jerbo sam ja taj car neviđeni koji će u subotu da u Lagrolatoriji improvizovanoj od dugmadi u Dobaji, skuha pravi buna stajl metal Brljantin Epik! spot vrhunske izrade i rezolucije u više etapa i štafeta, iz magičnoga štapa i rukava velikoga vrača i mozgrorastvarača Pavlović Nikole. Ludaka, jednom rečju. Ako bude imalo 1% urnebesnosti onoga što on sočini, mi smo totalno na svega mi urnebesno uparađenom traktoru lila boje kakav si nosila onog dana kada je jesen stigla i sve nas pokosila. Amin.
Dijareja doprinela kratkoći izdanja, na čem' ću joj biti uvek zahvalan.
A da, čokolada mi u torbi, za malo da zaboravim!
U petak dolaze napokon, stanoviti Dječaci. Kupih karte, veoma smo srećni, jer ih, ko što rekoh jedno 109 puta u prethodnim postovima, mnogo slušasmo ovoga litaaa.
Ispalih Izraelce, ispalih i Francuze, i izdah metal, ali se iskupih za domaći rep i hip hop za prethodnih 5 godina. Da, da... Ma šta 5 - šest! Toliko je prošlo, 6 godina i 6 meseci otkako sam gledao Bad Copy u SKC-u, 2007. Vreme leti, a ja na svirkove i koncetarijume idem svake prestupne godine kad ne padaju ispite i kad sam na budžetu. Eh.
Svirkovi i koncertarijumi, to je baš bilo bezveze napisati, al neka, nek ostane. Gigs end svirks. To je gluplje. Kupljeno!
I eto šesnaestog (il' šurnaestog) posta na blogu, i'te sad svi u pffuuu u kompletu, jerbo sam ja taj car neviđeni koji će u subotu da u Lagrolatoriji improvizovanoj od dugmadi u Dobaji, skuha pravi buna stajl metal Brljantin Epik! spot vrhunske izrade i rezolucije u više etapa i štafeta, iz magičnoga štapa i rukava velikoga vrača i mozgrorastvarača Pavlović Nikole. Ludaka, jednom rečju. Ako bude imalo 1% urnebesnosti onoga što on sočini, mi smo totalno na svega mi urnebesno uparađenom traktoru lila boje kakav si nosila onog dana kada je jesen stigla i sve nas pokosila. Amin.
Dijareja doprinela kratkoći izdanja, na čem' ću joj biti uvek zahvalan.
A da, čokolada mi u torbi, za malo da zaboravim!
Нема коментара:
Постави коментар