oklen ovo?

Bilo je to u četvrtak.
Svedeni akordi su završavali kompoziciju.
Vozovi su davno bili preusmereni na počinak.
Tu su išli neki izuzetni ljudi, po trotoaru.
Gazili smo listove sveže ubrane salate.
Ti si me pitala: koliko ima sati?
Kao da nijedan prokleti dokaz o vremenu već nije očigledno proburazio videlo dana...
Usrasmo se od čekanja da dođe. Desilo se i to čudo.
Žrtvovasmo se još koji minut. Nenadano, gle, vagon se zaustavi na poslednjem metru pruge, i mi utonusmo u gust oblak čađi i smole, nedovoljno da nas zaista prekrije svojom lepljivošću, već osetismo nagoveštaj onoga što će uslediti. Dolazi, stiže. Miče se samo treperavi znak preduzeća koje odavno otišlo u stečaj, nesigurno, na vetru. Znoj je oblio i mene i tebe.
Grcamo. U tom momentu zvuk poznat i preteći poremeti nam to čudno bdenije.
Prljavi stranac u zlatnom sakou ukradenom iz Bukovine...

Bukovina je u to vreme bila mirna, i nismo se sećali zašto smo uopšte pomišljali da će biti tragova rata. Salata je uvenula odavno, jer su kiše bile zasićene sirćetnim i limunovim kiselinama. Pera Moldavac, nastojnik lokalne crkve nas je dočekao kod skretanja za Kišinjev. Njegovi brkovi su i dalje izgledali kao golubovi od gline. ,,Pero'' zapitah ga ,,zašto nam ranije nisi ispričao o braku Krumevljeva i Zaperdžerdajeve kćeri Anemije''?

,,Anemije'' kažeš? ,,Artemije je ime našeg nalogodavca, i on stoluje u Jugopetrolovoj ispostavi u Zabrežju Levom, sledite me''.

 

apdejt broj kad u maju svane zima

Vrištao sam malo te noći, i imao jedno pola sata pravog napada panike kada si me probudila, bilo je to prekjuče, negde oko 5:15. Niko nije ulazio, to nije bila Kikinda, samo još jedna noćna mora tvoja, koja se vraća, i moja nenadana, niotkuda izazvana reakcija. Potpunosti nekontrolisano. Mislim da mi treba pomoć, ozbiljno sam zaglibio u nešto.

Gledamo super serije ovih dana. Gledali smo ,,Wolf Hall'', a sada ekranizaciju ,,Rata i mira'', sve u režiji BBC-ja. Odlična postava, divno snimano, sporijeg tempa, ali s velikom dozom uverljivosti i sa istorijskom potkovanošću. Scena pogubljenja Ane Bolen je fantastična, potresna i izuzetno domišljato izvedena. Tomas Kromvel je svakako zaslužio da ga stavim na neku listu izuzetnih istorijskih ličnosti.

Master ne napreduje nikuda, ali izgleda da sam počeo da se spremam da ga napadnem i kampanjski isfiniširam i isfaširam. Imam materijal, imam ideje, samo da se bacim na jedan celodnevan tretman, i da nađem neki modus operandi u kome još mogu da stvorim nešto vredno čitanja.

Mislim da bi bilo dobro da se vratim i čitanju. I da se vratim na pravi profil na Fejsu. Možda da upišem neki kurs. Mogao bih da vidim i šta rade moji nekadašnji prijatelji. Baš sam nešto potonuo u neki vrlo gust glib. Skinule se još dve epizode ,,Rata i mira''. Predivno. Miniserije su definitivno moja sledeća stavka na meniju. Format od 10+ epizoda više ne pije vodu. Filmovi bre, a ne sapunice i male neveste, rest in pis balika vadhu ova glumica poslednja što se ubila. 

Mimi voli cringy humor, odnosno ono što je smešno zato što nije, zato što je otrcano i glupo. To je ta generacijska razlika. Ja sam voleo corny humor i zato su me zvali Ćornelije Kovač (ne, to nisam ja rekao, ne lupetaj više).

Zaveži.

Ćale kaže da se sneg otopio na Kopu, a možda je sad pao novi.

Izgubio sam ličnu kartu, ali šta da radim. Tek što sam izvadio novu. Neki likovi pričaju na stepenicama u zgradi. Na engleskom, tako zvuče. Interesantno, nisam to očekivao.

dve strofe bez naslova

Prvomajska svečanosti, Beltaine i Vaskršnja radosti.
Evo, na krilima etnuzijazma jedne Tanje Bošković jašu celekanti
Kao hipopotamusi i zverinje prapotopsko izumrlo.
Večnaja mladost, ili rešenost da se ustraje u opiranju.
Da se ostari. Da se zapostave večni mitovi o smrti.
Ti si razbio vrata pakla. Nek ustane sad svetsko roblje iz rake.
Svakako to oni što su gore zaslužuju iznad svega.


Ja sam taj. Držim se za bradu i ne puštam.
Davljeničko očajanje. Nemoj mi dopustiti da odustanem.
Neka. Lako mi je da čeznem za nedostupnim čarima.
Ja sam proleće. Večno krv prolivam jagnjeta na oltaru.
Nešto je sumnjivo, ništa garantuje barem siguran početak.
Dan je valjda lep. Kiša prolama grad, suze su slane.
Kiselo nagriza krov zgrade. Ubio sam pauka na tepihu.
Zaslužio je.