Bio je to sasvim mali susret.
Na simboličnom mestu.

Dovoljno je bilo pod mostom se naći.
I povući par bezazlenih dimova

Utrnule su mi zenice i oči
I koža mi se sledila i prsti
Potpuni kliše, ali nenajavljen.

Bilo bi trulo tek tako otići.
Dvadeset jedan i jedan minut, brojim.
Glupa sujeverna misao mi pade na pamet.
Možda se pokope sve te silne brojke
Kalendarske i ove druge, sati.

A nepozvan se Sokrat na kauču promeškoljio.
I zviždi mi ,,otkopčaj se i olakšaj sebi''
Mlaka mi je voda curila niz bradu
A lako je njemu da priča tako nasmejano
Kad je već sam izabrao, ako ne trenutak, ono bar način

Nek ti je prosto, rekoh mu, te on zaćuta gorko
I ja zaćutah iako bi iz mene navrla bujica reči.

Samo slušam i treperim.

Senke se tresu sa mnom
I lebde u uglovima, gutajući reči i slova.
A vi tako lepo pričate, kao da znate da će proći
Na kraju krajeva, i da ne prođe, tako je udobno ovde.
Ti si tako slatka i govoriš mi da se osvežim
Ti si tako divna, znaš da biće mi dobro
Ja bih samo da se to sve što pre prekine.

Ili možda ne.

Drhtim, a ne prestaje lupa
Na trenutak tripujem da sam ostao bez pulsa.
I bojim se da kažem ti da možda to je to.
A u suštini vrlo dobro znam o čemu se radi.
Sve je to krajnje patetično.
Eventualno, korisno iskustvo.

Sećam se ipak,
Kod iste te crkve sam jednom rekao sebi
Vozeći se u prolazu, šapatom vražjim
Da nije važno, da baš me briga, da po sredi
Šta sam zgrešio, ako saznaju - baš me zabole.

Sveti Georgije je tog dana poštedeo neman.
U meni je već nešto drugo duboko palo.

A Pan ne bi bio Pan bez Panove frule
Da jezivi mi nemir ne produva kroz kosti.
I ja sam barem tu znao kako da ga zovem
Ali napad se tim i ne pretvara baš u odu radosti.

Zdravo i zbogom, nepozvana Propasti.
Vidimo se na drugim tulumima u mraku.