Smandrljalo se sve.
Ostavljam biografije da me upeca neko i zajebe se.
Jedino što imam je osećaj da izrimujem u pravom momentu, kada niko ne čuje.
I štancujem prazne krilatice, pune karabataka s batacima, na krompiru i pirinču.
Nisam se nikada divio Linču, jer sam linčovao sebe pre nego što bih odgledao bilo šta.
A uživam trenutno u Bušemiju i 50 nijansi haljine koja je zeleno šućmurasta i zlatna.
Lepo je govorila meni moja majka, da je Gradinar najbolje delo Tagore Rabindranata.
Ali pravilno je Tagor, kao štakor i hardkor, jer ,,Moj javore'', jel' to pesma neke prakljače
Seljančure, ispičuture ispod Zelengore, ili mi se čini samo? Dakako da znamo, znamo
Da se samoupravljanje neće dobro završiti po naše glave lenje, jedenje
Masne hrane nam je došlo glave. Plutamo povrh Drave kao Pap Pavle,
Mada nisam siguran da je on baš tako umro, ali eto.
Ceh plaćamo stihoklepstvu kao Luka Čeh.
Kad bi karijera moja bila poput pitomog kera, da je učim kad da laje, a kad ne.
Pa da joj se veruje na reč, da iz biografije izlaje samo ono najbolje, i da se upiški od sreće.
Poslodavac.
O sreće li njegove - sedeće - viseće - puzeće,
smejaćete se svi, kada bude čitao moj SI VI
I jeo gloginje, i po čelu dobivao ospe, boginje i grcao od suza kao Kanjje,
Jer, ZAŠTO GA NIKO OZBILJNO NE SHVATI, LJUDI?
NIKO DA KAŽE: SVAKA ČAST MU!
E, je li! bilo bi još bolje da sam seo na vreme na odspavam i odagnam misli svoje
Koje se roje i more me u trenucima kada drugi se u spokoju upokoje.
Sa koještarijama o sebi koje im svežu identitet
U jednu jedinu tačku
Singularitet
Svakom dodelite po jedan epitet
Pozajmljen s našeg testa ličnosti
A koji savršeno opisuje.
Šta su kada radili
Šta su kada čitali
Gledali
Da li su se i čime, kako bavili
Koji su to rituali
Koji su ih doveli
Do ovog ovde sada...
Ili su se ritali?
A ja se ritam puno
I previše za moje zdravlje
Ja se ritam često
Ja ne znam za svoje mesto
Mačva, Srem, Pomoravlje...
A znam samo da rukama kopam u krug
I plaćam stari dug koji sam napravio
Neko bi se i prestravio
Svi ste već zaboravili
Da li sam slagao, ili sam se provukao
Da je moje telo još u Moravi
I da sam se u smuđa pretvorio
Imam brkove kao som
A zapravo sav krš i lom
Su u mojoj režiji
I jebeš bon ton
I Lon Don
Ja sam
On
Da, baš on
Jurodivi
Neukrotivi
Neulovljivi
Krofnjon *
I taki ću dostanem bre
Ili možda pak ne?
Ostavljam biografije da me upeca neko i zajebe se.
Jedino što imam je osećaj da izrimujem u pravom momentu, kada niko ne čuje.
I štancujem prazne krilatice, pune karabataka s batacima, na krompiru i pirinču.
Nisam se nikada divio Linču, jer sam linčovao sebe pre nego što bih odgledao bilo šta.
A uživam trenutno u Bušemiju i 50 nijansi haljine koja je zeleno šućmurasta i zlatna.
Lepo je govorila meni moja majka, da je Gradinar najbolje delo Tagore Rabindranata.
Ali pravilno je Tagor, kao štakor i hardkor, jer ,,Moj javore'', jel' to pesma neke prakljače
Seljančure, ispičuture ispod Zelengore, ili mi se čini samo? Dakako da znamo, znamo
Da se samoupravljanje neće dobro završiti po naše glave lenje, jedenje
Masne hrane nam je došlo glave. Plutamo povrh Drave kao Pap Pavle,
Mada nisam siguran da je on baš tako umro, ali eto.
Ceh plaćamo stihoklepstvu kao Luka Čeh.
Kad bi karijera moja bila poput pitomog kera, da je učim kad da laje, a kad ne.
Pa da joj se veruje na reč, da iz biografije izlaje samo ono najbolje, i da se upiški od sreće.
Poslodavac.
O sreće li njegove - sedeće - viseće - puzeće,
smejaćete se svi, kada bude čitao moj SI VI
I jeo gloginje, i po čelu dobivao ospe, boginje i grcao od suza kao Kanjje,
Jer, ZAŠTO GA NIKO OZBILJNO NE SHVATI, LJUDI?
NIKO DA KAŽE: SVAKA ČAST MU!
E, je li! bilo bi još bolje da sam seo na vreme na odspavam i odagnam misli svoje
Koje se roje i more me u trenucima kada drugi se u spokoju upokoje.
Sa koještarijama o sebi koje im svežu identitet
U jednu jedinu tačku
Singularitet
Svakom dodelite po jedan epitet
Pozajmljen s našeg testa ličnosti
A koji savršeno opisuje.
Šta su kada radili
Šta su kada čitali
Gledali
Da li su se i čime, kako bavili
Koji su to rituali
Koji su ih doveli
Do ovog ovde sada...
Ili su se ritali?
A ja se ritam puno
I previše za moje zdravlje
Ja se ritam često
Ja ne znam za svoje mesto
Mačva, Srem, Pomoravlje...
A znam samo da rukama kopam u krug
I plaćam stari dug koji sam napravio
Neko bi se i prestravio
Svi ste već zaboravili
Da li sam slagao, ili sam se provukao
Da je moje telo još u Moravi
I da sam se u smuđa pretvorio
Imam brkove kao som
A zapravo sav krš i lom
Su u mojoj režiji
I jebeš bon ton
I Lon Don
Ja sam
On
Da, baš on
Jurodivi
Neukrotivi
Neulovljivi
Krofnjon *
I taki ću dostanem bre
Ili možda pak ne?
Нема коментара:
Постави коментар