Onako generalno, (napomena sebi: ovo ne moraš odmah da objaviš) //objavi, sve je to već uveliko bajato, pola maja prošlo, idi u tri lepe.
NoYz? i ostatak priče na Demo festu u Dangubi, onaj bend iz Karanovca je načisto smorio, i zovu se kao ona sorta kačkavalja od dve vrste mleka, valjda. //Snimih Šarkija, Njanju i prinovu im Stefana, ceo cert skoro, ali okačio samo jednu stvar, the Gooch. I pobediše to veče, ha! Večeras (15.5) sviraju sa mladim Paramore tribjutom, i ne otidoh, opet prizivam tromb u nozi.
Brigand, Autogeni Trening, Vizelj - Jaooo, kako glavoboljno, ali meni bilo lepo. Publika megafejlovala, AT bili prepijani, ali jako dobro svirali. Pre njih bio Vizelj, žao mi što ne stigoh ranije, da čujem ceo repertoar, jer sam se kao budala pentrao zbog maratona i blokade grada, odnosno deonica koje su čistili, spremali, šta god... od Južnog bulevara sve gore do Božidarca, haha. Velju zajebavala glava, Ilija je bio narakijan, a tonac malko fejlovao. Stevan se definitivno pridružio Brigandu kao novo pojačanje, a tu je i mlađahni Andrej koji jebe keve za bubnjem (zamenio stanovitog Perović Ivana, jerbo familijarne obaveze zvahu). No, Velja našao za shodno da na kraju svirke razbije džitru o pod, totalno nirvana stajl, meni je to uspelo da promakne, jer sam baš baš uživao u svirci. Svirali i novu stvar jednu. Jako sam informativan. Idem da se razbijem kao Berček o ogledalo.
Wovenhand - Eeeee! Više očekivah, priznajem, od spektakla, vizuelnog, spiritualnog, ali valjda nije DOB ni Amerikana za tako što, niti je Edvards preterano u fazonu da bude akustičan i mističan na ovoj turneji. Očekivao sam barem neki momenat koji će mi dati goosebumps, ali ništa od toga. Umesto toga, dobili smo solidnu, tvrdu, Bože moj - pretvrdu i tešku svirku, sa gotičarenjem u vokalu (not a bad thing, tho), i skidanje kape za taj deo priče. Ne znam, možda sam kao jedan od onih Japanaca koji idealizuju Parizszszsz, pa se razočaraju ili dekompenzuju u susretu sa događajem. Ali ne, nije bilo dekompenzacije, samo: e, vidi, Dejvid se gubi po stejdžu, ali kad će da krene stvarno da se gubi? Kad će ona moja omiljena stvar? Možda je sva krivica upravo na tome što sam ja od WH-a najviše konzumirao one laganije, studijske stvari, u kojima nema toliko rokačine. Ono što je u subotu izašlo je bilo monstruozno i prelepo, i uglavnom se ticalo novog materijala. Da, Judžin vozi taj voz u jednom smeru koji obećava mnogo toga, ali izgleda zahteva i od slušalaca da budu u toku. Neće čika DEE večno da svira blok najvećih hitova, pa blok 16HP, pa tako redom. Bendžo je tu da dočara korene, ali iznad njih raste prava šuma masnih rifova, solaža, prelaza...
NoYz? i ostatak priče na Demo festu u Dangubi, onaj bend iz Karanovca je načisto smorio, i zovu se kao ona sorta kačkavalja od dve vrste mleka, valjda. //Snimih Šarkija, Njanju i prinovu im Stefana, ceo cert skoro, ali okačio samo jednu stvar, the Gooch. I pobediše to veče, ha! Večeras (15.5) sviraju sa mladim Paramore tribjutom, i ne otidoh, opet prizivam tromb u nozi.
Brigand, Autogeni Trening, Vizelj - Jaooo, kako glavoboljno, ali meni bilo lepo. Publika megafejlovala, AT bili prepijani, ali jako dobro svirali. Pre njih bio Vizelj, žao mi što ne stigoh ranije, da čujem ceo repertoar, jer sam se kao budala pentrao zbog maratona i blokade grada, odnosno deonica koje su čistili, spremali, šta god... od Južnog bulevara sve gore do Božidarca, haha. Velju zajebavala glava, Ilija je bio narakijan, a tonac malko fejlovao. Stevan se definitivno pridružio Brigandu kao novo pojačanje, a tu je i mlađahni Andrej koji jebe keve za bubnjem (zamenio stanovitog Perović Ivana, jerbo familijarne obaveze zvahu). No, Velja našao za shodno da na kraju svirke razbije džitru o pod, totalno nirvana stajl, meni je to uspelo da promakne, jer sam baš baš uživao u svirci. Svirali i novu stvar jednu. Jako sam informativan. Idem da se razbijem kao Berček o ogledalo.
Wovenhand - Eeeee! Više očekivah, priznajem, od spektakla, vizuelnog, spiritualnog, ali valjda nije DOB ni Amerikana za tako što, niti je Edvards preterano u fazonu da bude akustičan i mističan na ovoj turneji. Očekivao sam barem neki momenat koji će mi dati goosebumps, ali ništa od toga. Umesto toga, dobili smo solidnu, tvrdu, Bože moj - pretvrdu i tešku svirku, sa gotičarenjem u vokalu (not a bad thing, tho), i skidanje kape za taj deo priče. Ne znam, možda sam kao jedan od onih Japanaca koji idealizuju Parizszszsz, pa se razočaraju ili dekompenzuju u susretu sa događajem. Ali ne, nije bilo dekompenzacije, samo: e, vidi, Dejvid se gubi po stejdžu, ali kad će da krene stvarno da se gubi? Kad će ona moja omiljena stvar? Možda je sva krivica upravo na tome što sam ja od WH-a najviše konzumirao one laganije, studijske stvari, u kojima nema toliko rokačine. Ono što je u subotu izašlo je bilo monstruozno i prelepo, i uglavnom se ticalo novog materijala. Da, Judžin vozi taj voz u jednom smeru koji obećava mnogo toga, ali izgleda zahteva i od slušalaca da budu u toku. Neće čika DEE večno da svira blok najvećih hitova, pa blok 16HP, pa tako redom. Bendžo je tu da dočara korene, ali iznad njih raste prava šuma masnih rifova, solaža, prelaza...
Нема коментара:
Постави коментар