NIŠ: Sve mi miriše na Bosnu, ali onu Banju Luku, i menadžericina masla. Multimedija rekordsi i muzičke mafije. Treba ljudi od nečega da žive, opet, lebac mu poljubim, neću da preterano serem. Nećemo se mi leba najesti. Ali barem menadžeri i menadžerice hoće. E, da, ovo je inače post o Buni i našim svirkama sa Kombatima. I Čovekom bez Sluha. Po prvi put. Po drugi put u Nišu... raspadam se.
KRAGUJEVAC: E dan pre Niša. 29. maj. Tome se radujemo. To je definitivno prvi put. Opet, idemo na sigurno. Vode nas Kombati, naši kumovi i pobratimi, koje nedovoljno cenimo koliko nam samo izlaze u susret. Peče se zanat. Oštri se kuka. Kuje se motika. Šumadijski vepre, bićeš pečen! Čuće se sve do Batočine!
ŠTA SEREŠ: E da, imao sam otkrovenje u kupatilu, a onda je nestalo. Nešto o entuzijazmu završavanja nezavršenih obaveza. Godinu dana od poplava. Šta mi se to desilo? Hoću nazad tamo. U onaj san o gnjurenju između zgrada. Nešto mora da sam zaboravio. Lica te dece nikad. Njihova imena... ne sećam se. S... Sreten? Bisa? Boka? Nije bio Sreten. Nenad? Igor? Ne... Prokletstvo.
SEREM: Mnogo. Stevan se napokon uhlebio u NCR-u, dakle, biće posla i za mene, kad neki od ovih odu i zasite se. Ne znam, meni to sve zvuči onako idealno i lezilebovićki. Ali opet, ćorsokak karijere. Jebeš karijeru. Živeo samoupravni socijalizam. Jednog dana. Do tad, lezi lebe, neoliberalizmom posut.
MNOGO VALA: Sonja radi, sve je bolja u tome, deca slušaju, cene, vole, Cica je najbolja tičerka bre, baba šalje parfeme, ćaletu krešu platu, ali opet šalje pare i dalje, Mimi bio u bolnici na ispitivanjima, keva se sekira, kako i ne bi, Dragan je sa zdravljem labav, umiru neke kolege, sto kuraca...
MOŽDA: Možda ipak treba da se skoncentrišem na svoje snove. Vala, bilo ih je vrlo živih, jakih, sa raspravama. Sećam se jednog skorijeg. Ja sam tu pričao sa nekim delom sebe (kao što je to uvek slučaj kod svih koji sanjaju... pun sam ovih nepotrebnih osvrta), u nekoj školskoj biblioteci, u koju sam hteo da ušetam i sklonim se od pogleda. Trebalo je to ranije da napišem. A pre toga sam bio u nekom polju punom... vombata? Da, klasika, sećam se samo sporednih stvari, ali u biti, bio sam pod utiskom nekih silnih dokumentaraca o Australiji i torbarima i... jebiga, sad, ko će to sve da poveže?
KASNO JE: Bilo bi dobro da se prikupim.
SPANAĆ: Mnogo spanaća, u ,,Kuču'', smrznutog, u briketima... pojeo jedno 50%... 60%... tako što, još i s nasuvom povrh svega, kakva gozba. Zdravo nezdrava dijeto, zdravo ždranje zelenila i pretvaranje u zeca.
ZAŠTO SAM LUD: Redovna rubrika: zato što si medved.
KRAGUJEVAC: E dan pre Niša. 29. maj. Tome se radujemo. To je definitivno prvi put. Opet, idemo na sigurno. Vode nas Kombati, naši kumovi i pobratimi, koje nedovoljno cenimo koliko nam samo izlaze u susret. Peče se zanat. Oštri se kuka. Kuje se motika. Šumadijski vepre, bićeš pečen! Čuće se sve do Batočine!
ŠTA SEREŠ: E da, imao sam otkrovenje u kupatilu, a onda je nestalo. Nešto o entuzijazmu završavanja nezavršenih obaveza. Godinu dana od poplava. Šta mi se to desilo? Hoću nazad tamo. U onaj san o gnjurenju između zgrada. Nešto mora da sam zaboravio. Lica te dece nikad. Njihova imena... ne sećam se. S... Sreten? Bisa? Boka? Nije bio Sreten. Nenad? Igor? Ne... Prokletstvo.
SEREM: Mnogo. Stevan se napokon uhlebio u NCR-u, dakle, biće posla i za mene, kad neki od ovih odu i zasite se. Ne znam, meni to sve zvuči onako idealno i lezilebovićki. Ali opet, ćorsokak karijere. Jebeš karijeru. Živeo samoupravni socijalizam. Jednog dana. Do tad, lezi lebe, neoliberalizmom posut.
MNOGO VALA: Sonja radi, sve je bolja u tome, deca slušaju, cene, vole, Cica je najbolja tičerka bre, baba šalje parfeme, ćaletu krešu platu, ali opet šalje pare i dalje, Mimi bio u bolnici na ispitivanjima, keva se sekira, kako i ne bi, Dragan je sa zdravljem labav, umiru neke kolege, sto kuraca...
MOŽDA: Možda ipak treba da se skoncentrišem na svoje snove. Vala, bilo ih je vrlo živih, jakih, sa raspravama. Sećam se jednog skorijeg. Ja sam tu pričao sa nekim delom sebe (kao što je to uvek slučaj kod svih koji sanjaju... pun sam ovih nepotrebnih osvrta), u nekoj školskoj biblioteci, u koju sam hteo da ušetam i sklonim se od pogleda. Trebalo je to ranije da napišem. A pre toga sam bio u nekom polju punom... vombata? Da, klasika, sećam se samo sporednih stvari, ali u biti, bio sam pod utiskom nekih silnih dokumentaraca o Australiji i torbarima i... jebiga, sad, ko će to sve da poveže?
KASNO JE: Bilo bi dobro da se prikupim.
SPANAĆ: Mnogo spanaća, u ,,Kuču'', smrznutog, u briketima... pojeo jedno 50%... 60%... tako što, još i s nasuvom povrh svega, kakva gozba. Zdravo nezdrava dijeto, zdravo ždranje zelenila i pretvaranje u zeca.
ZAŠTO SAM LUD: Redovna rubrika: zato što si medved.
Нема коментара:
Постави коментар