šiškiriš

Skrati me za glavu
Ne za kosu ni za bradu
Samo otfikari ovaj pedalj vrata
I namaži mi da splasne otok
Kada bezglav budem pokušavao opet
Da se šetam po ulici neočešljan i zgužvan

Skrati me za nos
Ne za brk, niti za ušne one peruške
Što ih risovi imaju
Nego mi otfikari i ono malo radoznalosti
Pusti me da mi se sinusi ispune svim topolinim macama
Da onako kosturskog nosa bauljam naokolo
I plašim zaostalo stanovništvo posle holokausta.

Skrati mi trepavice
Da mi znoj zameni suze i crvene nek postanu
Nu, daj mi sve što si odsekao u jednu plastičnu kesu
Da okačim na vidno mesto
I zapalim kandilo u sećanje na
Onaj momenat kada smo svi zajedno
Tražili poklon za doček, šaputavo i ponizno.

Da, odistinski sam sludeo medveda:
Sad je na počinku, i tera inat bezglavlju
I lažnoumlju u kome se drugi dave.

Večeras zrikavci sviraju marseljezu.
Za od glave ošišane.