Vidiš li kako hoda
I u bradu sriče stihove?
Jedva uočljivo.
Sa druge strane ulice.
U noć, posle ponoći
Hodaju dve prilike
Nebitne, prekoputa.
Njega ne drže mesta:
osećaj neprisustva peče.
Nedorasla očekivanja
Oduvek, osamnaest koraka.
Bežična je veza mozga i grla.
On nikad, nema ja koje ima dan disanja.
Zvezde ne gleda.
Svoj zbir sazvežđa.
Pakuje u braon kese
Ispod kauča ih trpa.
Na Vidikovcu četiri kamena golema.
U kojima žive oni i one i njihovi snovi i njihove želje.
Nezavisno od njega i te slike.
I put do kuće je podjednako suv, kao i juče.
Izgleda su opet zaboravili da opomenu snegove
da u goleti dođu ove, neobučene.
Patetično se vuče ta ravnodnevica.
Ovo poslednje, pod drvećem.
Preseca zamisao meseca koji dolazi nepozvan
Trčeći sudovi zajedničkih panika i drugih napada.
Tako normalna stvar za izelice.
U nula zarez pet slučajeva. Vadi olovku da zapiše.
Onda ga sapletem i gledamo se nemo.
Ja nestanem, i nestane svega.
Ostane samo decembar.
Onaj jedan te isti.
Što odzvanja poslednjim rođenjima.
Što smrdi na tuđe parfeme i vinjak.
Što se odaziva na podsmehe i budi inat.
Nula pet. Pleše rusvaj. Razočaran.
Da li će se stresti od saznanja?
Decembar, nula pet, gorčina.
Kako su opora piva.
Kako je linija oštra.
Pesma zakasnela.
A još se nada
Dogodine
da će biti ta godina njegova.
Nula pet. Pet nula.
Završnica kupa kupova:
Eliminiši mene iz tvog nacrta.
I bez brige!
Nek zvrji decembar!
Nez zviždi preko Vidikovca
Hiljadu vetrova iz dubina
Svojim oporim praskovima
Nek odzvanjaju petarde i bombe.
Ionako nema šta bolje da čuješ
U mrkla popodneva.
Izgleda opet da te nema.
I u bradu sriče stihove?
Jedva uočljivo.
Sa druge strane ulice.
U noć, posle ponoći
Hodaju dve prilike
Nebitne, prekoputa.
Njega ne drže mesta:
osećaj neprisustva peče.
Nedorasla očekivanja
Oduvek, osamnaest koraka.
Bežična je veza mozga i grla.
On nikad, nema ja koje ima dan disanja.
Zvezde ne gleda.
Svoj zbir sazvežđa.
Pakuje u braon kese
Ispod kauča ih trpa.
Na Vidikovcu četiri kamena golema.
U kojima žive oni i one i njihovi snovi i njihove želje.
Nezavisno od njega i te slike.
I put do kuće je podjednako suv, kao i juče.
Izgleda su opet zaboravili da opomenu snegove
da u goleti dođu ove, neobučene.
Patetično se vuče ta ravnodnevica.
Ovo poslednje, pod drvećem.
Preseca zamisao meseca koji dolazi nepozvan
Trčeći sudovi zajedničkih panika i drugih napada.
Tako normalna stvar za izelice.
U nula zarez pet slučajeva. Vadi olovku da zapiše.
Onda ga sapletem i gledamo se nemo.
Ja nestanem, i nestane svega.
Ostane samo decembar.
Onaj jedan te isti.
Što odzvanja poslednjim rođenjima.
Što smrdi na tuđe parfeme i vinjak.
Što se odaziva na podsmehe i budi inat.
Nula pet. Pleše rusvaj. Razočaran.
Da li će se stresti od saznanja?
Decembar, nula pet, gorčina.
Kako su opora piva.
Kako je linija oštra.
Pesma zakasnela.
A još se nada
Dogodine
da će biti ta godina njegova.
Nula pet. Pet nula.
Završnica kupa kupova:
Eliminiši mene iz tvog nacrta.
I bez brige!
Nek zvrji decembar!
Nez zviždi preko Vidikovca
Hiljadu vetrova iz dubina
Svojim oporim praskovima
Nek odzvanjaju petarde i bombe.
Ionako nema šta bolje da čuješ
U mrkla popodneva.
Izgleda opet da te nema.
Нема коментара:
Постави коментар