ČKS

Ako to ne napravim, neće doći. Neće nikad doći kada je potrebna.
Stoga moram sam da je stvorim. Od peska, i blata, i trnjenja.
Još u meni nešto gori što me tera na buđenja.
Ja ne mogu da postojim, ako postoje nerešena pitanja.

Lipsalo magare pod ćebetom, a koplje mu naslanjam na potiljak.
Da ustane il' ugine, pitanje je sad.
Obična igra čekanja i ćutanja.

Ako to ne napravim svojim znojem, ko će se drugi pobrinuti?
Ko će drugi to sačiniti, tako kako je meni namenjeno?

Dokona magarčina, oko njega muve zuje, on ih ušima tera.
Sve ležeći, krmeljivih očiju, ni da izusti štogod njima.

Treba učiniti pravu stvar. Prvu stvar, pokrenuti se.
Svaki valjan poduhvat imao je u sebi taj sastojak.
Taj jedan sastojak, sastojak rasplitanja, činjenja.
Pa zašto biram da zapletem umesto da rešim se toga.

Malaksalo magare, od umora umorno, od odmaranja, šlogirano.

Čudim mu se, rekoh, ne znam je li mu je loše ili mu je lepo.
Parazitiraj na parazitima, rekoh mu, i ne znam zašto.
Ali imalo je smisla, iz ugla devetougla.
Sve je bolje, kad se nikom ne rugaš.

Vučem brk i smejem se u prazno.
Oko mene zuji neka krvopija.
A po ekranu mušica mili.

Čeka svoj čas.
Neka.
Samo ga sebi približava.
Jeste i u tome
Neki trijumf volje.

I n s p i r a c i j a   će doći kad bude bila najmanje potrebna,
Kao što reče Kafka, poslednjeg, najposlednjijeg dana.
Pa ti budi magare koje je odustalo i čekaj.
Ili ustani i bori se do svog skončanja.