Da budeš oduševljen što 26 godina tumaraš po ovom svetu.
Da pojedeš gustav tortu sa bananom i ne pitaš mnogo.
Osim kad će više taj prijemni za master, uskopistih se od čekanja.
Krećeš se oko te tegle, umoči u nju jebote, plazma keks, pardon - pti ber ili kajzerice (one što nisu još sagorele na plotnama).
Slušam lajv Queens of the Stone Age. Lupam povremeno rukama i nogama o kompjuterski sto.
Jelen Top 10 sinoć bio, moja omiljena emisija.
Ona grupa od dvvva čččlanna je načisto ošššššurila na Proprdavanju u Kragujevcu, pa oni su novi Obojeni program, reko Kebra, a reko i Vuča.
Dva akorda na govnjivoj gitari i masni likovi bez talenta.
Ubijte me ako to ja ne opažam kako valja.
Ali ni Obojeni program, niti Darkvudi nikad ne bejahu na takom nivou ,,GASI TO SRANJE'' kao gospoda bubnjar i gitarist sa usranim efektima koji jedva da i nešto vade. Nove nade vašeg i našeg hipsterskog mikrokosmosa.
Uglavnom, 21. septembar bio prekjuče. Naravno, rođiš Milana Mladenovića. Voleo bih da se utopim u moru likova koji će nešto inspirativno reći na temu EKV-a i Milana, i da ne mislim nešto preterano. Fejsbuk stranica ,,Narkomančine'' i dalje opstaje, iako sa znatno manjim publicitetom nego ranije. Izgleda su zagriženi fanovi saznali ko stoji iza nje i napravili sačekušu za autora. Ne bi me čudilo. Čudna su ovo vremena. Vozdizanje neke javne ličnosti, post-mortem, kad-tad neko mora da plati glavom. Ili ne mora... Ne znam. Ne nužno od strane štovalaca, to jeste. I ne nužno glavom. Možda - pameću?
Jer, hajde da priznamo to jednom i za svagda, EKV - velika je to bila grupa, uticajna, popularna diiiiljem bivše države, ALI ne i neprevaziđena u muzičkom smislu, zaista...
Verovatno smo svi imali period (ili nismo) kad smo ih vrlo aktivno slušali i ložili se na ,,Oči boje meda'', ,,Krug'', ,,Novac u rukama''. Ali, teško mi je da objasnim, i dalje kako su se stvari od tad zaglavile, možda je to samo neki bled utisak... Daleko od toga da nije bilo pomaka od tad, ili da im nisu prethodili veliki, a danas nepravedno zaboravljeni bendovi koji su ne samo pratili svetske muzičke trendove u to doba, nego išli i ispred svog vremena (Luna i La Strada - Slobodana Tišme ili Igra Staklenih Perli).
Ono što meni lično smeta, jeste fenomen recikliranja, i to lošeg.
Recikliranje onoga što je Ekatarina Velika ostavila za sobom od strane drugih muzičara... S jedne strane to se izrodilo u poprilično otrcan mejnstrim pop-rok (koji se u Srbiji dobro kotira kod fensi populacije koja samo povremeno sluša Cecu), ili se pak otišlo korak dalje - a to je retkost - Block Out, eto, meni ostaje i dalje veći i značajniji bend od EKV-a, baš zato što su stvarali muziku, i bili na svom vrhuncu u vreme kad je bilo najnepovoljnije doba.
Naravno, bilo je tu još gomila kvalitetnih S A S T A V A (estakvirula!) u to vreme, koji su čuda činili od štapa i kanapa, ali Block Out je nastavio taj pravac alternativnog roka, i mogu slobodno da kažem, do skora nisu ispustili tu štafetu. Uz opet, dužno poštovanje prema Darkvudima, Obojenom programu i ostalim bendovima koje nisam slušao, a imaju mnoooogo staža, Block Out meni lično ostaje omiljeni domaći bend. A EKV? Slušaće se EKV još dugo, ali prosto - ne vidim potrebu priklanjanja i preteranog uzdizanja. Ako je nekome to vrhunac onoga što je rok muzika kod nas postigla, mogu samo da rezigniramo odmahnem glavom i kažem - prestanite da živite u devedesetim.
Nek se ovo ne shvati kao muzička recenzija i kritika, shvatam i sam da je ovo potkrepljeno samo mojim ličnim impresijama i da nema nužne veze s Mladenovićem ili bilo čime. Ali, da sam ja danas jedan Milan Mladenović, ja bih se vrlo iskreno okretao u grobu kad vidim ko mi svira u moje ime na platou ispred Doma omladine. Nova srpska sceno, molim te, potoni.
Srećan 55. rođendan, Milane!
No, nećemo se zadržati na tome, i da promenimo temu.
Ko nam se to još rodio 21. septembra, hm?
Pa naravno, Bil Marej, to svake godine kažem. Američki glumac isrkog podrijetla, kaže hrvatska wikipedija (zašto mi izlaze rezultati preko googla tako). Ove godine napunio 63, tumačio uloge šarmantnih cinika u komedijama i rezigniranih autsajdera u dramama (kako kopipejstam nisam normalan). Voleli smo ga u ,,Ghost busters''-ima, bio je super i u inače sporom ,,Izgubljeni u prevodu''. Ali zašto mi je baš tako drago što se rodio 21. septembra - baš zbog ,,Dana mrmota''. Uvek sam imao potajnu želju, da mi se desi tako nešto, pa lepo i natenane da pročitam celu biblioteku ili odgledam sve filmove koji me zanimaju, ili se dobrano najedem silnih đakonija i sve to platim kreditnom, a da dugova već sutradan, odnosno danas ne bude. Ili upoznam sve ljude u gradskom prevozu. Naravno, pod uslovom da prokljuvim kako da se izvučem iz tog vremenskog čvora. Srećan 63. rođendan, Bile!
Koga još imamo na spisku rođendanaca, a da nam je vrlo kul? E, evo nečeg - Đirolamo Savonarola! Naravno, ne bi mi bila takva čast, da nisam o liku i delu dotičnog naučio gledajući proklete ,,Bordžije''. Ovakav istorijski značajan lik, prethodnica Lutera, i kritičar papske vlasti, i žrtva invizicije, odličan govornik i, na kraju krajeva, pomalo i sumanut u svojim nastojanjima da Firencu (i čak celu Italiju) liši grehova, zaslužuje ceo film
za sebe.
Srećan 561. rođendan, fra Đirolamo!
Da pojedeš gustav tortu sa bananom i ne pitaš mnogo.
Osim kad će više taj prijemni za master, uskopistih se od čekanja.
Krećeš se oko te tegle, umoči u nju jebote, plazma keks, pardon - pti ber ili kajzerice (one što nisu još sagorele na plotnama).
Slušam lajv Queens of the Stone Age. Lupam povremeno rukama i nogama o kompjuterski sto.
Jelen Top 10 sinoć bio, moja omiljena emisija.
Ona grupa od dvvva čččlanna je načisto ošššššurila na Proprdavanju u Kragujevcu, pa oni su novi Obojeni program, reko Kebra, a reko i Vuča.
Dva akorda na govnjivoj gitari i masni likovi bez talenta.
Ubijte me ako to ja ne opažam kako valja.
Ali ni Obojeni program, niti Darkvudi nikad ne bejahu na takom nivou ,,GASI TO SRANJE'' kao gospoda bubnjar i gitarist sa usranim efektima koji jedva da i nešto vade. Nove nade vašeg i našeg hipsterskog mikrokosmosa.
Uglavnom, 21. septembar bio prekjuče. Naravno, rođiš Milana Mladenovića. Voleo bih da se utopim u moru likova koji će nešto inspirativno reći na temu EKV-a i Milana, i da ne mislim nešto preterano. Fejsbuk stranica ,,Narkomančine'' i dalje opstaje, iako sa znatno manjim publicitetom nego ranije. Izgleda su zagriženi fanovi saznali ko stoji iza nje i napravili sačekušu za autora. Ne bi me čudilo. Čudna su ovo vremena. Vozdizanje neke javne ličnosti, post-mortem, kad-tad neko mora da plati glavom. Ili ne mora... Ne znam. Ne nužno od strane štovalaca, to jeste. I ne nužno glavom. Možda - pameću?
Jer, hajde da priznamo to jednom i za svagda, EKV - velika je to bila grupa, uticajna, popularna diiiiljem bivše države, ALI ne i neprevaziđena u muzičkom smislu, zaista...
Verovatno smo svi imali period (ili nismo) kad smo ih vrlo aktivno slušali i ložili se na ,,Oči boje meda'', ,,Krug'', ,,Novac u rukama''. Ali, teško mi je da objasnim, i dalje kako su se stvari od tad zaglavile, možda je to samo neki bled utisak... Daleko od toga da nije bilo pomaka od tad, ili da im nisu prethodili veliki, a danas nepravedno zaboravljeni bendovi koji su ne samo pratili svetske muzičke trendove u to doba, nego išli i ispred svog vremena (Luna i La Strada - Slobodana Tišme ili Igra Staklenih Perli).
Ono što meni lično smeta, jeste fenomen recikliranja, i to lošeg.
Recikliranje onoga što je Ekatarina Velika ostavila za sobom od strane drugih muzičara... S jedne strane to se izrodilo u poprilično otrcan mejnstrim pop-rok (koji se u Srbiji dobro kotira kod fensi populacije koja samo povremeno sluša Cecu), ili se pak otišlo korak dalje - a to je retkost - Block Out, eto, meni ostaje i dalje veći i značajniji bend od EKV-a, baš zato što su stvarali muziku, i bili na svom vrhuncu u vreme kad je bilo najnepovoljnije doba.
Naravno, bilo je tu još gomila kvalitetnih S A S T A V A (estakvirula!) u to vreme, koji su čuda činili od štapa i kanapa, ali Block Out je nastavio taj pravac alternativnog roka, i mogu slobodno da kažem, do skora nisu ispustili tu štafetu. Uz opet, dužno poštovanje prema Darkvudima, Obojenom programu i ostalim bendovima koje nisam slušao, a imaju mnoooogo staža, Block Out meni lično ostaje omiljeni domaći bend. A EKV? Slušaće se EKV još dugo, ali prosto - ne vidim potrebu priklanjanja i preteranog uzdizanja. Ako je nekome to vrhunac onoga što je rok muzika kod nas postigla, mogu samo da rezigniramo odmahnem glavom i kažem - prestanite da živite u devedesetim.
Nek se ovo ne shvati kao muzička recenzija i kritika, shvatam i sam da je ovo potkrepljeno samo mojim ličnim impresijama i da nema nužne veze s Mladenovićem ili bilo čime. Ali, da sam ja danas jedan Milan Mladenović, ja bih se vrlo iskreno okretao u grobu kad vidim ko mi svira u moje ime na platou ispred Doma omladine. Nova srpska sceno, molim te, potoni.
Srećan 55. rođendan, Milane!
No, nećemo se zadržati na tome, i da promenimo temu.
Ko nam se to još rodio 21. septembra, hm?
Koga još imamo na spisku rođendanaca, a da nam je vrlo kul? E, evo nečeg - Đirolamo Savonarola! Naravno, ne bi mi bila takva čast, da nisam o liku i delu dotičnog naučio gledajući proklete ,,Bordžije''. Ovakav istorijski značajan lik, prethodnica Lutera, i kritičar papske vlasti, i žrtva invizicije, odličan govornik i, na kraju krajeva, pomalo i sumanut u svojim nastojanjima da Firencu (i čak celu Italiju) liši grehova, zaslužuje ceo film
za sebe.
Srećan 561. rođendan, fra Đirolamo!
Нема коментара:
Постави коментар