Opet..
Ovo je način da ne zvučim sebi lažno i licemerno. Da izdvojim iz onoga što je spontano nastalo. Da li se sa time može raditi? Prošli put je toga bilo četiri u redu, četiri teksta, četiri posta koja su mogla da posluže za analizu. Nisam ništa od toga doneo tog utorka, jedan sam ispisao naknadno. I nekako mi se čini da se smisao izgubio. Težak sam za digestiju. I misao postaje tangencijalna i sugestije su vrlo, vrlo prisutne u toku.
Kako bi sad tumačili ono što bismo dobili lestvičenjima i piramidisanjem.
Izvabljivanjem konstrukata. Ja to lakše radim ovako? Da crtam, pa da kalemim.
Da ubacujem u gridove. Zavisnosti, repertoara, PEG-ove?
Da napravim listu problema, stvari koje me muče. Evo:
1. Upis na master
2. Nalaženje prakse ili posla.
3. Pare za edukaciju.
4. Prostor za terapiju.
5. Moje mesto u bendu.
Ima otežavajućih okolnosti za 1), a to su:
a. moj ,,manjak volje'' da disciplinovano radim
c. druge kolege i njihovo iskustvo
Kako do novca (3) je generalan, više nego psihološki problem. Jasno je, treba za terapiju izdvojiti još 300 evra. Za individualnu 750. Za edukaciju 90. Za grupnu superviziju 570. Za individualnu pak 900. Za radionice između 300 i 450.
3020 evra do kojih treba doći, a da to ne bude samo od babine i dedine penzije, i 10.000 dinara koje dobijam od ćaleta i njegovih roditelja.
Keva ne radi. Mali brat treba da krene na časove francuskog. Za to treba da se izdvoji. Na mene se sve daje. Baba i deda plaćaju i dažbine za iznajmljeni stan, koji izlaze i 8000 dinara. Preko mi daju još para da imam za hranu. Sonjini plaćaju kiriju.
Udavih. Nije to što treba da nabrajam i pravim sad.
Ovo je način da ne zvučim sebi lažno i licemerno. Da izdvojim iz onoga što je spontano nastalo. Da li se sa time može raditi? Prošli put je toga bilo četiri u redu, četiri teksta, četiri posta koja su mogla da posluže za analizu. Nisam ništa od toga doneo tog utorka, jedan sam ispisao naknadno. I nekako mi se čini da se smisao izgubio. Težak sam za digestiju. I misao postaje tangencijalna i sugestije su vrlo, vrlo prisutne u toku.
Kako bi sad tumačili ono što bismo dobili lestvičenjima i piramidisanjem.
Izvabljivanjem konstrukata. Ja to lakše radim ovako? Da crtam, pa da kalemim.
Da ubacujem u gridove. Zavisnosti, repertoara, PEG-ove?
Da napravim listu problema, stvari koje me muče. Evo:
1. Upis na master
2. Nalaženje prakse ili posla.
3. Pare za edukaciju.
4. Prostor za terapiju.
5. Moje mesto u bendu.
Ima otežavajućih okolnosti za 1), a to su:
a. moj ,,manjak volje'' da disciplinovano radim
- to je bio predmet određene kritike, šta je to ,,manjak'' ovde, i da li je reč o nečemu drugom...
b. prosek sa osnovnih studijac. druge kolege i njihovo iskustvo
Kako do novca (3) je generalan, više nego psihološki problem. Jasno je, treba za terapiju izdvojiti još 300 evra. Za individualnu 750. Za edukaciju 90. Za grupnu superviziju 570. Za individualnu pak 900. Za radionice između 300 i 450.
3020 evra do kojih treba doći, a da to ne bude samo od babine i dedine penzije, i 10.000 dinara koje dobijam od ćaleta i njegovih roditelja.
Keva ne radi. Mali brat treba da krene na časove francuskog. Za to treba da se izdvoji. Na mene se sve daje. Baba i deda plaćaju i dažbine za iznajmljeni stan, koji izlaze i 8000 dinara. Preko mi daju još para da imam za hranu. Sonjini plaćaju kiriju.
Udavih. Nije to što treba da nabrajam i pravim sad.
Нема коментара:
Постави коментар