Niko više nema strpljenja za tvoje gluposti, a pogotovu ne ja.
Mladi doktor nauka nema 120.000 evra za presadjivanje srca, a naši lekarski stručnjaci, vitezovi medicine rekli su mu da ne treba. Naši stručnjaci znaju najbolje, da prave zahvate kad ne treba, a da traže izgovor da ne rade još češće. Mimiju su na Institutu džarali venu u potrazi za nečim čega nema.
Pitam se da li i meni srčka možda otkazuje. Posle onog incidenta opisanog u pesmi broj, hm, zaboravio sam, ali ono sa randevuom, i mostom, i paničnim napadom. E, pa, sve više se bojim da to nije bio panični napad, nego mali znak moje srčane insuficijencije, ili tako nečeg od čega mlad čovek obično ne oboljeva, kao ni od tromboze vene, ali izgleda je moj kardiovaskularni sistem izrabljen kao da sam dugogodišnji ili višedecenijski profi sportista/pušač/stokilaš. Biće da u osnovi svega vreba depresija. Cigla na ciglu ide, a tako i trombociti, začepe ti venu i onda se otkače, pa imaš sreće ako se samo šlogiraš. Ili to, ili sam već odavno kandidat za psihosomatiku i hipohondriju. Ček, da pronađem šifru.
Kuc,kuc,kuc. Dopisujemo se ti i ja. Danas mi je doduše, dosta bolje nego pre par dana, kada sam imao malu reprizu apsolutno grozne premorenosti, blage vrtoglavice i ... teško mi je da pišem, mašina pere gaće, i još je na onoj prvoj lampici, i drnda li drnda, a ja od jutros nisam izašao napolje i... stvarno imam nepovezan tok misli. Ništa novo, though. Barem sam bacio većinu đubreta u kese, a mogao bih i sebi da napravim nešto da pojedem ili odem da kupim štogođ.
Niko nema taj luksuz da se razbacuje vremenom kao ti.
Ljudi umiru li umiru, evo Dragan Nikolić ode, pre njega još i Umberto Eko. Sve je to nekako koliko-toliko uvremenjeno, ali opet, žao ti bude. Ti ljudi su toliko toga za sobom ostavili, pa se malo osvrneš na svoj život, i rizikuješ da zapravo se ne sažališ na samog sebe. I dalje grizeš nokte, i dalje tako prazno praznosloviš.
Umesto aditiva, uzimajte elementarni magnezijum, dobar je za rad srca i osećaj odmornosti.
Bog te pitaj oklen i kako ja unosim svoje mineralne sastojke i za koje babe zdravlje ih ne proizvodim sam u baštici iza klupice... e, ovo ću da obrišem, ovo zaista nema nikakvog smisla. Jedan od onih momenata kada si sam sebi bez komentara i tako samo blebećeš. Voleo bih da imam neku bolju F dijagnozu. Onda bi to objasnilo neke stvari, mada ih ne bi učinilo ništa razumljivijim. Ali forma, forma je bitna.
Listening to: Piknik - Ljudska tela; koji miks! koji blest from d pest!
Inače, Sanja Vučić predstavlja Srbiju na Eurosongu, pesmom Ivane Preters, Peters... koju brkam sa Idom Pester, iako je ova prva zapravo Ivana Negativ, pa onda i ne brkam previše... ee... pesma je sranje, bila bi još i ok, da nije, Sonja bi rekla, one Željko-frulice u jednom delu pesme. Retardiran aranžman. Ali, neću biti zao, mislim da su sastojci svi skoro dobri, ali je nesrećna kombinacija. Sanji Litl Vulf Premijer Vučić treba neka razigranija pesma, a la Brazil a meni ne treba Brazil, i tako neko veselo sranjce, a ne ovo, ovo je pretenciozno, treba da govori o nasilju nad ženama, a sve što ja vidim i čujem su bravure, glupi tonalni skok, i Sanjino džezi-rege-diva afektiranje, grimasiranje i cimatanje. Prosto mi žao.
Ako umrem pre Eurosonga, želim da me sahranite sa Željkovom frulom, da barem znam da nije sve bilo potpuno sranje, i da je imalo nekakvog višeg smisla i poente. I tonalni skok za sekundu, moliću.
30. jula ćemo pohoditi Našice, i to će biti istorijska prigoda. Buna, još koliko-toliko, čeka album, čeka nove prilike. A ja sad odoh da gledam doku(mentarac) o embrionalnom razvoju na
Naci Geografiji. Jeeeeeeeeee, Aleksviiiiik (to bi rekla Kira Rouz, a to znam jer je Sonja stalno gleda, ali to objašnjavam u suštini samo da potvrdim da li neko ne prati, ili neko čita...)
Bljeh
Mladi doktor nauka nema 120.000 evra za presadjivanje srca, a naši lekarski stručnjaci, vitezovi medicine rekli su mu da ne treba. Naši stručnjaci znaju najbolje, da prave zahvate kad ne treba, a da traže izgovor da ne rade još češće. Mimiju su na Institutu džarali venu u potrazi za nečim čega nema.
Pitam se da li i meni srčka možda otkazuje. Posle onog incidenta opisanog u pesmi broj, hm, zaboravio sam, ali ono sa randevuom, i mostom, i paničnim napadom. E, pa, sve više se bojim da to nije bio panični napad, nego mali znak moje srčane insuficijencije, ili tako nečeg od čega mlad čovek obično ne oboljeva, kao ni od tromboze vene, ali izgleda je moj kardiovaskularni sistem izrabljen kao da sam dugogodišnji ili višedecenijski profi sportista/pušač/stokilaš. Biće da u osnovi svega vreba depresija. Cigla na ciglu ide, a tako i trombociti, začepe ti venu i onda se otkače, pa imaš sreće ako se samo šlogiraš. Ili to, ili sam već odavno kandidat za psihosomatiku i hipohondriju. Ček, da pronađem šifru.
Kuc,kuc,kuc. Dopisujemo se ti i ja. Danas mi je doduše, dosta bolje nego pre par dana, kada sam imao malu reprizu apsolutno grozne premorenosti, blage vrtoglavice i ... teško mi je da pišem, mašina pere gaće, i još je na onoj prvoj lampici, i drnda li drnda, a ja od jutros nisam izašao napolje i... stvarno imam nepovezan tok misli. Ništa novo, though. Barem sam bacio većinu đubreta u kese, a mogao bih i sebi da napravim nešto da pojedem ili odem da kupim štogođ.
Niko nema taj luksuz da se razbacuje vremenom kao ti.
Ljudi umiru li umiru, evo Dragan Nikolić ode, pre njega još i Umberto Eko. Sve je to nekako koliko-toliko uvremenjeno, ali opet, žao ti bude. Ti ljudi su toliko toga za sobom ostavili, pa se malo osvrneš na svoj život, i rizikuješ da zapravo se ne sažališ na samog sebe. I dalje grizeš nokte, i dalje tako prazno praznosloviš.
Umesto aditiva, uzimajte elementarni magnezijum, dobar je za rad srca i osećaj odmornosti.
Bog te pitaj oklen i kako ja unosim svoje mineralne sastojke i za koje babe zdravlje ih ne proizvodim sam u baštici iza klupice... e, ovo ću da obrišem, ovo zaista nema nikakvog smisla. Jedan od onih momenata kada si sam sebi bez komentara i tako samo blebećeš. Voleo bih da imam neku bolju F dijagnozu. Onda bi to objasnilo neke stvari, mada ih ne bi učinilo ništa razumljivijim. Ali forma, forma je bitna.
Listening to: Piknik - Ljudska tela; koji miks! koji blest from d pest!
Inače, Sanja Vučić predstavlja Srbiju na Eurosongu, pesmom Ivane Preters, Peters... koju brkam sa Idom Pester, iako je ova prva zapravo Ivana Negativ, pa onda i ne brkam previše... ee... pesma je sranje, bila bi još i ok, da nije, Sonja bi rekla, one Željko-frulice u jednom delu pesme. Retardiran aranžman. Ali, neću biti zao, mislim da su sastojci svi skoro dobri, ali je nesrećna kombinacija. Sanji Litl Vulf Premijer Vučić treba neka razigranija pesma, a la Brazil a meni ne treba Brazil, i tako neko veselo sranjce, a ne ovo, ovo je pretenciozno, treba da govori o nasilju nad ženama, a sve što ja vidim i čujem su bravure, glupi tonalni skok, i Sanjino džezi-rege-diva afektiranje, grimasiranje i cimatanje. Prosto mi žao.
Ako umrem pre Eurosonga, želim da me sahranite sa Željkovom frulom, da barem znam da nije sve bilo potpuno sranje, i da je imalo nekakvog višeg smisla i poente. I tonalni skok za sekundu, moliću.
30. jula ćemo pohoditi Našice, i to će biti istorijska prigoda. Buna, još koliko-toliko, čeka album, čeka nove prilike. A ja sad odoh da gledam doku(mentarac) o embrionalnom razvoju na
Naci Geografiji. Jeeeeeeeeee, Aleksviiiiik (to bi rekla Kira Rouz, a to znam jer je Sonja stalno gleda, ali to objašnjavam u suštini samo da potvrdim da li neko ne prati, ili neko čita...)
Bljeh
Нема коментара:
Постави коментар