Valentine moj, nisi zalud umro.
Ni ti Trifune, ni ti postradao zalud za Gospoda.
Jer ja ovde sedim i pominjem vas, u postu, ja grešni Ikikid, kome je svako ime lažno kao lažna nada, no da se preterano ne digresiramo... pristojnost je, svakako precenjena.
Evo, veljača je, i Veljača kao svaka veljača (februar mesec po latinskome kalendaru) nosi sa sobom mačke koje mjauču, i blještavo sunce, i varijacije u temperaturi i zube u oblacima i sve ostalo što priliči ovoj niti-zimi-niti-proleću. Uglavnom, isprazne priče o vremenu i upaljenim venama moga ćaće.
A moj ćaća, kao svaki ćaća, ima svoju priču. Minimalac uplaćuje Kole, rublja pala, pa skida plate radnicima, prvo onima s kvalifikacijama, onda svojim pajtašima. A ja preko svega toga odugovlačim master i evo već na 14. veljači, priča o bolesnoj nozi i zlatnim papagajima sa mudima do poda i veličanju veljače kad joj vreme nije (preskoči, bolje ti je).
Zaječarac se popio, sto je bio pun mrva, mrzelo me da to sklonim, ne bi mi bila poslednja ni prva nedelja sa mrvama na stolu.
Priče o dokolici i svakodnevici i istrajavanju u tome svemu. Jako sam se ovelikomučio. Mogao bih da kupim neki cvetić sutra, da mi se oraspoloži mačetina što se razbolela malko.
E, što li ja ne razmišljam na vreme sad kad je Veljača. veljača. da. Veljača Jelena je kći iz mješovitog braka Hrvata i Srpkinje, i onako je dobrano spočitala Kolindetini šta i kako, i zbog čega hrvatsko društvo već dugo ide stramputicom koja ga je koštala teških podela, nepoverenja, i ljudskih života. Najpoštenije rečeno, ja sam mislio da je gospodična samo par veeelikih očiju pre svega ovoga, a izgleda da ima i materijala za predsednicu, definitivno više od Kolindice, koja ima druge atribute, ali tu već zalazim u mizoginiju, i sad je kasno povući u rikverc. Jebi se Vučićeviću, zbog tebe često sada gledam Dajmond Foks, a taman sam se odvikao od silikonskih milfetina. Mada priznajem kvalitet, svaka čast hirurgu.
Dakle, veljača, jedva čekam ožujpad*.
Sveti Valentine, i sveti Trifune, molite se Gospodu za sve izrečeno skaredno s moje strane, oprostite na mojoj drskosti koju tako nepravilno katkad smatram umetnošću, a vrlo često samo nakaradnim lupetanjem.
Srećan dan Zaljubljenih svima nama koji jesmo i vama koji ćete. Ljubav nek vas prati u sve vjeke, bio ožujpad ili neko pravo vreme. Ne odustajte od onoga što vas drži priljubljene za sigurno tlo, ma koliko malo bilo i ma koliko se činilo takvim.
Svih mi lonaca, ovo je bilo duboko.
*Nepostojeći mesec koga smo izmislili kad bejasmo u Zagrebu.
Ni ti Trifune, ni ti postradao zalud za Gospoda.
Jer ja ovde sedim i pominjem vas, u postu, ja grešni Ikikid, kome je svako ime lažno kao lažna nada, no da se preterano ne digresiramo... pristojnost je, svakako precenjena.
Evo, veljača je, i Veljača kao svaka veljača (februar mesec po latinskome kalendaru) nosi sa sobom mačke koje mjauču, i blještavo sunce, i varijacije u temperaturi i zube u oblacima i sve ostalo što priliči ovoj niti-zimi-niti-proleću. Uglavnom, isprazne priče o vremenu i upaljenim venama moga ćaće.
A moj ćaća, kao svaki ćaća, ima svoju priču. Minimalac uplaćuje Kole, rublja pala, pa skida plate radnicima, prvo onima s kvalifikacijama, onda svojim pajtašima. A ja preko svega toga odugovlačim master i evo već na 14. veljači, priča o bolesnoj nozi i zlatnim papagajima sa mudima do poda i veličanju veljače kad joj vreme nije (preskoči, bolje ti je).
Zaječarac se popio, sto je bio pun mrva, mrzelo me da to sklonim, ne bi mi bila poslednja ni prva nedelja sa mrvama na stolu.
Priče o dokolici i svakodnevici i istrajavanju u tome svemu. Jako sam se ovelikomučio. Mogao bih da kupim neki cvetić sutra, da mi se oraspoloži mačetina što se razbolela malko.
E, što li ja ne razmišljam na vreme sad kad je Veljača. veljača. da. Veljača Jelena je kći iz mješovitog braka Hrvata i Srpkinje, i onako je dobrano spočitala Kolindetini šta i kako, i zbog čega hrvatsko društvo već dugo ide stramputicom koja ga je koštala teških podela, nepoverenja, i ljudskih života. Najpoštenije rečeno, ja sam mislio da je gospodična samo par veeelikih očiju pre svega ovoga, a izgleda da ima i materijala za predsednicu, definitivno više od Kolindice, koja ima druge atribute, ali tu već zalazim u mizoginiju, i sad je kasno povući u rikverc. Jebi se Vučićeviću, zbog tebe često sada gledam Dajmond Foks, a taman sam se odvikao od silikonskih milfetina. Mada priznajem kvalitet, svaka čast hirurgu.
Dakle, veljača, jedva čekam ožujpad*.
Sveti Valentine, i sveti Trifune, molite se Gospodu za sve izrečeno skaredno s moje strane, oprostite na mojoj drskosti koju tako nepravilno katkad smatram umetnošću, a vrlo često samo nakaradnim lupetanjem.
Srećan dan Zaljubljenih svima nama koji jesmo i vama koji ćete. Ljubav nek vas prati u sve vjeke, bio ožujpad ili neko pravo vreme. Ne odustajte od onoga što vas drži priljubljene za sigurno tlo, ma koliko malo bilo i ma koliko se činilo takvim.
Svih mi lonaca, ovo je bilo duboko.
*Nepostojeći mesec koga smo izmislili kad bejasmo u Zagrebu.
Нема коментара:
Постави коментар