Štrudlama

Kad ona ode ja ne mogu da spavam.
Tad uzmem da prebiram po pesmama kao lud.
I glupo mi bude da tako provedem dan.
I glupo mi bude da ustanem, i mrsko.
I glupo mi bude da se pravdam.

Kad ona ode, ne može ni ona da spava.

Divim se kako sine neka ideja tu, i pobegne.

Divim se ideji, sebi ne.

Divim se kako je bez traga nestala.

Kad ona ode, imam potrebu da stavljam zareze gde ne treba.
Tad uzmem da ih stavljam na hleb i u šnenokle.
Tad uzmem da pojedem te njoke.
Tad uzmem da ne napravim sataraš za foke.
I glupo mi bude da to sve umešam kašikom.

Kad ona ode, ja stavljam dunje u fijoke.

Divim se sebi samo kada osedim: imam dve sede vidljive kod razdeljka.

Divim se sebi kada seboreje i peruti se nakupe kao mravlja svadba.

Divim se surutki kad je meću fitnes manijaci jer im je glava krastavac.

Kad ona nije tu, ja se pogubim i gubim čarape svud.
Gubim ih i inače, ali začinim ih pršutom.
Tu je negde bio mlečni put, i Atribut koji objašnjava.
Kako se somun nabrašnjava.
U pekari Štrudla na Dorćolu.