Drugi neko

Ovo je pisao neko drugi. Ja svakako ne bih bio u stanju da bolje opišem nekog, nego neko jasan i praktičan kao on. On je pametan, i naoko duhovit.

A šta je tu novo?

On živi trenutak.
On je jasan.
On stremi savršenstvu.
Puno čita.
Ne skita preterano.
Jede umereno.
On je jednostavan kao emotikon.
On je zabavan skoro svakom.
On je neko drugi nego što je bio pre, a opet ne preterano različit.

Šta je tu novo?

On je ponosan na sebe.
On se ne zavarava.
Zaslužio je.
Ume da razgovara.
On kad boli, ne plače zbog sitnice.
On unapred planira svoje korake.

Šta je tu teško?

On živi svoje snove.
Ne sanjari da ima milione.
On se ne obazire na druge, kao ni pre.
Ali sada ni na svoje mane, jer iz njih se razvija dalje.

On brzo ustaje kad se spotiče.
Ali ustaje, a ne zavarava se da je ustao.
Ne pretvara se da jeste, kad nije.

On je poslednji put uradio nešto uludo prošle godine.
Kad je sedeo i ovo pisao.
On ne piše.
On se ne bakće sa velikim očekivanjima.
On je srećan mediokritet.

On je odabrao nisko i dosta je ubrao.

On je biće prostodušno.

Mrzim ga pomalo.
Mrzim ga ... mnogo.

Njegovo je ... sve.