Mračno je. Sve o čemu piše, mračno je. Uspesi se nižu samo ponedeljcima u ponoć. Jeftine floskule zamenjuje otrcanim frazama. Sve je jeftino, osim onog što plaća vremenom provedenim nad pokislom pikslom. Stidi se svojih sumornih pokušaja da se okuraži, napokon.
I uspeva mu. Uspeva mu da se pogleda iz svakog ugla. Iz devetog ugla. Iz ugla vođice es dura, sa malo kadenciranja pri kraju. Ne, nije mu dosadno da ređa jednu na drugu, do druge, da prišiva sebi atribute i epolete i sanja kako to nisu samo obična zamišljena parčad tkanine. A jesu. I nisu. I kvari svoj vid u obzorju vode koja je prosuta po podu. Kul sve to zvuči.
Češlja se na razdeljak, vrlo širok, tako da mu zalisci prave izgled krune. Dune mu ponekad da se uzjoguni i otera to sve u tri lepe. Mrkog pogleda u prozorsko staklo, gleda kako mu budnost polako vene i tone u autobuski polusan, gde će videti koješta. Mnoge poznate ljude, od kojekude. Profesorku sa hora, onu najstrožiju, što joj je uspešno zaboravio ime, i krajičkom oka engleskinju, i komšinicu koja je završila vajarstvo i predaje likovno u Barajevu... ili je to izmislio? Učinilo mu se da su mu nekada o tome govorili. Videće tu u prolazu koješta i ništa, i podići će pare iz pošte kada su mu najmanje potrebne, i pisaće o tome kao da to nije sasvim svakidašnja rabota.
Premijer je sada zamenik prvog potpredsednika. Kako god okreneš ova rečenica ima smisla. I to dva. Reč dana mu je ,,objavljotina''. Radi se o tekstu nekog našeg analitičara o nekom anonimnom liku što ga je objavila Politika. Sleže ramenima. Nije čitao original da bi imao mišljenje o tome. Ionako niko neće saznati zašto sve nije ubijen Ćuruvija. On je bio mali kada je radila trafika u gornjem delu naselja koja je prodavala ,,Evropljanin''. Evropljanina?
Sve u svemu, pravi se da piše, i objavljuje to što piše, krišom, pod velom noći, kad niko ne gleda. Zato voli da je sve tako mračno, i da je sve tako u trećem licu pisano, iz barem dva-tri nasumična pokušaja. Onda sve to zaboravi, i obelosvećenje postane samo mrtvo slovo na ekranu.
Koje slovo je najmrtvije?
,,Verujem, ono koje stoji položeno i samo, i ni sa čim se ne rimuje. Biće da je to ipak reč, a ne znak slovni. Da...''
Odrođeno, svezano i skučeno zvuče, prosto zveče u tmini, kao stari ormani, prepuni stare paučine. Čak su i paukovi napustili ta tamna mesta. On i dalje pokušava da ih pripitomi. Nekada mu je to i pošlo za rukom. Valjalo bi da prione na rad ovoga puta.
,,Demonstriram da je sila teže ta koja me prisilno veže za sebe pod ćebetom. Da, ćebetom, a ne teretom odgovornosti, kao što ga neki vide. Jer, moje ćebe je utoliko lakše, što ga lakše prevrneš preko glave''
Gluposti.
I uspeva mu. Uspeva mu da se pogleda iz svakog ugla. Iz devetog ugla. Iz ugla vođice es dura, sa malo kadenciranja pri kraju. Ne, nije mu dosadno da ređa jednu na drugu, do druge, da prišiva sebi atribute i epolete i sanja kako to nisu samo obična zamišljena parčad tkanine. A jesu. I nisu. I kvari svoj vid u obzorju vode koja je prosuta po podu. Kul sve to zvuči.
Češlja se na razdeljak, vrlo širok, tako da mu zalisci prave izgled krune. Dune mu ponekad da se uzjoguni i otera to sve u tri lepe. Mrkog pogleda u prozorsko staklo, gleda kako mu budnost polako vene i tone u autobuski polusan, gde će videti koješta. Mnoge poznate ljude, od kojekude. Profesorku sa hora, onu najstrožiju, što joj je uspešno zaboravio ime, i krajičkom oka engleskinju, i komšinicu koja je završila vajarstvo i predaje likovno u Barajevu... ili je to izmislio? Učinilo mu se da su mu nekada o tome govorili. Videće tu u prolazu koješta i ništa, i podići će pare iz pošte kada su mu najmanje potrebne, i pisaće o tome kao da to nije sasvim svakidašnja rabota.
Premijer je sada zamenik prvog potpredsednika. Kako god okreneš ova rečenica ima smisla. I to dva. Reč dana mu je ,,objavljotina''. Radi se o tekstu nekog našeg analitičara o nekom anonimnom liku što ga je objavila Politika. Sleže ramenima. Nije čitao original da bi imao mišljenje o tome. Ionako niko neće saznati zašto sve nije ubijen Ćuruvija. On je bio mali kada je radila trafika u gornjem delu naselja koja je prodavala ,,Evropljanin''. Evropljanina?
Sve u svemu, pravi se da piše, i objavljuje to što piše, krišom, pod velom noći, kad niko ne gleda. Zato voli da je sve tako mračno, i da je sve tako u trećem licu pisano, iz barem dva-tri nasumična pokušaja. Onda sve to zaboravi, i obelosvećenje postane samo mrtvo slovo na ekranu.
Koje slovo je najmrtvije?
,,Verujem, ono koje stoji položeno i samo, i ni sa čim se ne rimuje. Biće da je to ipak reč, a ne znak slovni. Da...''
Odrođeno, svezano i skučeno zvuče, prosto zveče u tmini, kao stari ormani, prepuni stare paučine. Čak su i paukovi napustili ta tamna mesta. On i dalje pokušava da ih pripitomi. Nekada mu je to i pošlo za rukom. Valjalo bi da prione na rad ovoga puta.
,,Demonstriram da je sila teže ta koja me prisilno veže za sebe pod ćebetom. Da, ćebetom, a ne teretom odgovornosti, kao što ga neki vide. Jer, moje ćebe je utoliko lakše, što ga lakše prevrneš preko glave''
Gluposti.
Нема коментара:
Постави коментар