Dragi trombe,
Sada kada te više nema, voleo bih da obećamo nešto jedno drugome, a to je da se nećemo više sretati pre mog 75 rođendana. I da ću sledeći put da se potrudim da te ispratim mnogo brže i ekspeditivnije. I da ćeš se i sledeći put javiti tako jasno i glasno i da se nećeš zavlačiti po dubljim venama. Dugujem ti jedno hvala što ću sad postati jedan od onih smarača što trče i po Adi voze bajseve, rolere, i jedu na vreme, ustaju na vreme, ležu na vreme. Uvremenjeni smarači. Što smaraju kako su fizičke aktivnosti najbolji lek za sve. A meni je tako lepo u mojoj jazbini, u dubinama spekulacije, opsesivno-kompulsivnih rituala i bespotrebnog nabrajanja postojećeg, pređenog, nepređenog, čitanog i nepročitanog. Sedeti, to je moj krst, koga tražiš da se odreknem, kao rodne grude, kao svetog poziva, i teraš me na izgnanstvo u bespuće i bestragiju trčanja, vežbanja, sklekova, i ostalih pregnuća koje imaju za cilj srcu i trbuhu reći jedno NE, a mišiće istegnuti do krajnjih granica svemira, vasione, i sinonimnih inačica, a zbog čega, zbog čega, moj nemili ugrušče?
Dakle, jepse, šta ćeš mi ti sa 27?!
Prestar sam da umrem mlad, što bi rekao Mašinko.
Mada, tu je uvek klub 27, ali preneslavan sam da bih umro slavan. hwat
Presladak sam da bih umro slan. Ćut bre, još nam samo fali dijabetes.
Ostaj zbogom, raspala gomilo trombocita zalutalih!
Sada kada te više nema, voleo bih da obećamo nešto jedno drugome, a to je da se nećemo više sretati pre mog 75 rođendana. I da ću sledeći put da se potrudim da te ispratim mnogo brže i ekspeditivnije. I da ćeš se i sledeći put javiti tako jasno i glasno i da se nećeš zavlačiti po dubljim venama. Dugujem ti jedno hvala što ću sad postati jedan od onih smarača što trče i po Adi voze bajseve, rolere, i jedu na vreme, ustaju na vreme, ležu na vreme. Uvremenjeni smarači. Što smaraju kako su fizičke aktivnosti najbolji lek za sve. A meni je tako lepo u mojoj jazbini, u dubinama spekulacije, opsesivno-kompulsivnih rituala i bespotrebnog nabrajanja postojećeg, pređenog, nepređenog, čitanog i nepročitanog. Sedeti, to je moj krst, koga tražiš da se odreknem, kao rodne grude, kao svetog poziva, i teraš me na izgnanstvo u bespuće i bestragiju trčanja, vežbanja, sklekova, i ostalih pregnuća koje imaju za cilj srcu i trbuhu reći jedno NE, a mišiće istegnuti do krajnjih granica svemira, vasione, i sinonimnih inačica, a zbog čega, zbog čega, moj nemili ugrušče?
Dakle, jepse, šta ćeš mi ti sa 27?!
Prestar sam da umrem mlad, što bi rekao Mašinko.
Mada, tu je uvek klub 27, ali preneslavan sam da bih umro slavan. hwat
Presladak sam da bih umro slan. Ćut bre, još nam samo fali dijabetes.
Ostaj zbogom, raspala gomilo trombocita zalutalih!
Нема коментара:
Постави коментар