Jebeš snoviđenja, da pređemo na informativni program.
BUNA: Uspeli smo da privedemo najnoviju pesmu kraju. Radni naslov je ,,Onaj čovek koji za strugom hrabro i udarnički koristi silu oslonca ne bi ili optimalno obradio čelik i drugi metal za potrebe stvaranja upotrebnih predmeta i mašinskih elemenata'', ali mislimo da ćemo da skratimo na ,,Radojko, hrabri ćurčija iz Vranja''. Ostaje još samo da se utanači tekst i da se smisle od nule još dve-tri pesme, i svetska turnejo 2024, evo nas!
SVINJE: Haha, lažna rubrika, moša!
MUZIKA: Na last.fmu se čuda dešavaju, te sam pri prvom preslušavanju Tetrapunka, odjednom naskroblovao devet puta više. I sad sam definitivno fejk slušalac. Laži i prevare i bagovi. Slušaju se neki prejebeni Islanđani, koji nisu Sigur Ros, već su Suncoštapovi (ekšual reč na islandskom, divan jezik) - Solstafir. Lep i organski spoj progresivnog, atmosferičnog, folkersko-blekerskog, psihodeličnog u jednu kompaktnu celinu. Najveća vrlina je to što mogu da sviraju pesmu od 12 minuta, a da ne udave. Pored njih, sluša se i Planet of Zeus, koji je bio na redu za čekanje možda nekih mesečak dana. Grci ne znaju da izgovaraju š na kraju reči, pa to ti je, ali kod svega ostalog su savršeni. Vrlo zabavan southern/stoner metal
SERIJE: Sinovi su krenuli da postaju grozna serija. Polako ali sigurno. Došli smo u tu fazu, kraj četvrte, početak pete sezone, kada vidiš da im je ponestalo ideja, i vreme popunjavaju besmislenim dijalozima, izjavama ljubavi, krupnim kadrovima lica a la indijske sapunice i sekvencama gde uz muziku pratimo paralelne radnje više likova. I to počinje, ne gadno da smara, nego da stvara osećaj ozbiljne nelagode. Mora čovek da se pripremi, pre toga da odgleda nešto zaista užasno, tipa Bones, Passions ili Ravne gore, ne bi li ovo dobilo na značaju. Ali vidim da će na kraju sve da se završi tako što će Jagdiš i Anandi opet da se uzmu. Kad-tad! Oh, wait...
FILMOVI: U Buni svi o Whiplashu, Markus o Whiplashu, a meni lijeno skin't govno i imati mišljenje. A čini mi se da bih mogao imati. Eee. Ima tu još ostvarenja koja čuče, neka mesecima, da budu odgledana. Hm, možda čak pogledam i Hobita. Šta me sprečava.
KULTURA: Aman, kakav dosadan naziv rubrike, plus se preklapa i obuhvata prethodna dva pasusa. Istinu zboriš. Stoga
KURTULA: Švajcarac porastao kao kvasac, 6000 ljudi bez posla, ALI ALI ALI Jugoslovensko narodno (zašto li se još tako zove, zar nas Jugoslavija nije uništila, sad bismo bili barem kraljevina, i u Beogradu bi živeli samo noblesi i babe u svilenim rukavicama) pokrenulo akciju jeftinih karata. Ne samo što nemam prava da komentarišem, jer idem ređe u pozorište nego što idem na depilaciju leđa, ergo nikad, ali onaj red je u meni pobudio samo jedno pitanje ,,KO JE UMRO?''.
EKONOMIJA: Treba mi pos'o ljudiiii, dajte klijenata, dajte svega, leba i igara. Vidim neki naš momak, Nišlija, koji je zbog partijskog zapošljavanja odlučio da pod reflektorom kurira i bličeva pobegne iz zemlje i počne zemljački biznis u Čikagu, baš se lepo tamo snašao, i kaže: BEŠTE SVI. On ima 26 godina i predaje geografiju klincima u srpskoj školi tamte. Zvuči najs. Plus neki prevoznički biznis. Zvuči mafijaški, ali to je samo zla prizma srbistanskog nipodaštavanja uspeha što govori iz mene. Zaista mi je gorak život od džeparca. Nemate pojma koliko je to teško, vi što spavate na lovorikama stalnog zaposlenja i svakodnevnog rada. Ne znate vi šta su muke.
OBRAZOVANJE: Štrajkovi, protesti, blokade i curenja opasnih materija. I riknuo onaj Koštuničin savetnik, što je bio ambasador u Francuskoj, i čija ću mucanja uvek pamtiti. Bio je profesor, te otud u ovoj rubrici. O mrtvima sve najbolje, i ostale baljezgarije. Toliko sam odvratan, da sam mu i ime zaboravio, a konsultacija bličeva i ostalih medija u ovo doba noći ne dolazi u obzir. Bolje da se pobrinem da dobijem svu pomoć od svog mentora dok je još čitav, jer šta bih ja bez njega, a tek on bez mene. A ni Roršahove mrlje ne postaju ništa jasnije.
BUNA: Uspeli smo da privedemo najnoviju pesmu kraju. Radni naslov je ,,Onaj čovek koji za strugom hrabro i udarnički koristi silu oslonca ne bi ili optimalno obradio čelik i drugi metal za potrebe stvaranja upotrebnih predmeta i mašinskih elemenata'', ali mislimo da ćemo da skratimo na ,,Radojko, hrabri ćurčija iz Vranja''. Ostaje još samo da se utanači tekst i da se smisle od nule još dve-tri pesme, i svetska turnejo 2024, evo nas!
SVINJE: Haha, lažna rubrika, moša!
MUZIKA: Na last.fmu se čuda dešavaju, te sam pri prvom preslušavanju Tetrapunka, odjednom naskroblovao devet puta više. I sad sam definitivno fejk slušalac. Laži i prevare i bagovi. Slušaju se neki prejebeni Islanđani, koji nisu Sigur Ros, već su Suncoštapovi (ekšual reč na islandskom, divan jezik) - Solstafir. Lep i organski spoj progresivnog, atmosferičnog, folkersko-blekerskog, psihodeličnog u jednu kompaktnu celinu. Najveća vrlina je to što mogu da sviraju pesmu od 12 minuta, a da ne udave. Pored njih, sluša se i Planet of Zeus, koji je bio na redu za čekanje možda nekih mesečak dana. Grci ne znaju da izgovaraju š na kraju reči, pa to ti je, ali kod svega ostalog su savršeni. Vrlo zabavan southern/stoner metal
SERIJE: Sinovi su krenuli da postaju grozna serija. Polako ali sigurno. Došli smo u tu fazu, kraj četvrte, početak pete sezone, kada vidiš da im je ponestalo ideja, i vreme popunjavaju besmislenim dijalozima, izjavama ljubavi, krupnim kadrovima lica a la indijske sapunice i sekvencama gde uz muziku pratimo paralelne radnje više likova. I to počinje, ne gadno da smara, nego da stvara osećaj ozbiljne nelagode. Mora čovek da se pripremi, pre toga da odgleda nešto zaista užasno, tipa Bones, Passions ili Ravne gore, ne bi li ovo dobilo na značaju. Ali vidim da će na kraju sve da se završi tako što će Jagdiš i Anandi opet da se uzmu. Kad-tad! Oh, wait...
FILMOVI: U Buni svi o Whiplashu, Markus o Whiplashu, a meni lijeno skin't govno i imati mišljenje. A čini mi se da bih mogao imati. Eee. Ima tu još ostvarenja koja čuče, neka mesecima, da budu odgledana. Hm, možda čak pogledam i Hobita. Šta me sprečava.
KURTULA: Švajcarac porastao kao kvasac, 6000 ljudi bez posla, ALI ALI ALI Jugoslovensko narodno (zašto li se još tako zove, zar nas Jugoslavija nije uništila, sad bismo bili barem kraljevina, i u Beogradu bi živeli samo noblesi i babe u svilenim rukavicama) pokrenulo akciju jeftinih karata. Ne samo što nemam prava da komentarišem, jer idem ređe u pozorište nego što idem na depilaciju leđa, ergo nikad, ali onaj red je u meni pobudio samo jedno pitanje ,,KO JE UMRO?''.
EKONOMIJA: Treba mi pos'o ljudiiii, dajte klijenata, dajte svega, leba i igara. Vidim neki naš momak, Nišlija, koji je zbog partijskog zapošljavanja odlučio da pod reflektorom kurira i bličeva pobegne iz zemlje i počne zemljački biznis u Čikagu, baš se lepo tamo snašao, i kaže: BEŠTE SVI. On ima 26 godina i predaje geografiju klincima u srpskoj školi tamte. Zvuči najs. Plus neki prevoznički biznis. Zvuči mafijaški, ali to je samo zla prizma srbistanskog nipodaštavanja uspeha što govori iz mene. Zaista mi je gorak život od džeparca. Nemate pojma koliko je to teško, vi što spavate na lovorikama stalnog zaposlenja i svakodnevnog rada. Ne znate vi šta su muke.
OBRAZOVANJE: Štrajkovi, protesti, blokade i curenja opasnih materija. I riknuo onaj Koštuničin savetnik, što je bio ambasador u Francuskoj, i čija ću mucanja uvek pamtiti. Bio je profesor, te otud u ovoj rubrici. O mrtvima sve najbolje, i ostale baljezgarije. Toliko sam odvratan, da sam mu i ime zaboravio, a konsultacija bličeva i ostalih medija u ovo doba noći ne dolazi u obzir. Bolje da se pobrinem da dobijem svu pomoć od svog mentora dok je još čitav, jer šta bih ja bez njega, a tek on bez mene. A ni Roršahove mrlje ne postaju ništa jasnije.
Нема коментара:
Постави коментар