kvasac

Vadite te balvane iz svojih očiju
i bacajte ih kao tlo kao barikade,
ona stati neće.

Stežem nabrekle misli u gaćama
Gledam da se sopstvenom bradom vežem
Za pramac koji ide.

Oni ne vade to trunje, oni ne vade, pada inje sa Vezuva.
Umiru svi, pirotehnika. Skamenjeni ukraj takve vreline.

Mešam sve i svja. Ja sam otrovna raža, sa glavom udava.
Ja sam ubio Stiva Irvina kad je pokušao da još jednom dokaže.

Ja sam taj koji pokazuje šta ne valja.
U sebi, prevashodno i uopšte.

Da išta vredi, bila bi to pesma za Obrenovac,
Za hrabre heroje, za preživele žrtve ovog poslednjeg brodoloma.

Da išta vredim, bio bih sad negde drugde,
Za sebe ja sam učinio dovoljno, što nisam pobegao,
Što sam sačekao da se povuku poplave.

Oni ne kvase kravate,
Oni ne krvare mantije,
Oni ne štede svoja usta,
Oni ne spavaju nemirnim snom kao ja.

Dramimo zajedno u trenutku kada užas nekome drugom pripada.
Odista.