Ova ekranizacija ,,Orkanskih visova'' iz 2011. nije toliko loša kao što pišu po komentarima po IMDB-u. Definitivno manje grozno od Reifi Fejunisa i Žilet Binorč u istim ulogama iz 1992. Mada, priznajem, malo mi je falilo da i ovo sve proglasim za lepu kolekciju skrinsejvera, što, da se ne lažemo, i jeste.
Pitanje kad bih ja to i gledao da se Sonja nije navukla na čitanje knjiga preko BookViser-a, klasici samo pljušte. Aj valjda ću i ja...
Usput, oplakasmo Rikmana još jedared, i odgledasmo sve Hari Potere i smrtoždere prstiju. I beše fino putovanje u prošlost, plus sam poprilično siguran da nisam gledao ova najskorija dva filma. Kažem Sonji da bi trebalo da gledamo i ,,Raspućina'', jer je Rikman i tu pokidao kao Snejp, možda čak za nijansu više.
A i Refijui Falis mnogo bolje njače kao Voldemrt nego kao Hićklif, jebo ga pelikan u dupe. Žiletina Bunarič može takođe ceo onorar od tog filma da si nabije u stražnjicu i da njače tristo pelikana ako treba, do prekosutra, ne valja to ništa. Bolje bi joj bilo da ode u te Francuske i zanima se čokoladama kao na Zelenom vencu što joj i pristoji.
I da, zapravo, ništa ne fali toj drhturavoj kameri u ,,Visovima'', ovim prvopomenutim, sve sam razumeo ovog Hićklifa u ulozi crnca u 19-om veku. Mada mislim da gđa. Bronteumlaut nije namenila da to bude priča o pasivnoj agresiji nekog praznog depresivca, već je cela stvar mogla da se izvede ipak nešto malo življe, krvavije i histeričnije nego da deluje kao sramežljivi afterparti od gospođa Anđelkine svadbe. Mada, ono kad kaže da je Gojko umro, ta energija i količina neprijatnosti definitivno fali, ali nadomešćuju to bube, noćni leptiri, kišni oblaci, kišne provale, i generalno savršeno turobna atmosfera. Ako neće oni da se biju, ja ću nekog da prebijem.
Pravi sam kritičar filmske umetnosti sedme, nema mi ravna odavde pa do Sekuriča, ma ša ti napriča.
P.S.
Jerste li znali da ZaZadezert može na merenje u Štarku Soko? A ne samo kićso i ksić.
Eee, sada znate!
Pitanje kad bih ja to i gledao da se Sonja nije navukla na čitanje knjiga preko BookViser-a, klasici samo pljušte. Aj valjda ću i ja...
Usput, oplakasmo Rikmana još jedared, i odgledasmo sve Hari Potere i smrtoždere prstiju. I beše fino putovanje u prošlost, plus sam poprilično siguran da nisam gledao ova najskorija dva filma. Kažem Sonji da bi trebalo da gledamo i ,,Raspućina'', jer je Rikman i tu pokidao kao Snejp, možda čak za nijansu više.
A i Refijui Falis mnogo bolje njače kao Voldemrt nego kao Hićklif, jebo ga pelikan u dupe. Žiletina Bunarič može takođe ceo onorar od tog filma da si nabije u stražnjicu i da njače tristo pelikana ako treba, do prekosutra, ne valja to ništa. Bolje bi joj bilo da ode u te Francuske i zanima se čokoladama kao na Zelenom vencu što joj i pristoji.
I da, zapravo, ništa ne fali toj drhturavoj kameri u ,,Visovima'', ovim prvopomenutim, sve sam razumeo ovog Hićklifa u ulozi crnca u 19-om veku. Mada mislim da gđa. Bronteumlaut nije namenila da to bude priča o pasivnoj agresiji nekog praznog depresivca, već je cela stvar mogla da se izvede ipak nešto malo življe, krvavije i histeričnije nego da deluje kao sramežljivi afterparti od gospođa Anđelkine svadbe. Mada, ono kad kaže da je Gojko umro, ta energija i količina neprijatnosti definitivno fali, ali nadomešćuju to bube, noćni leptiri, kišni oblaci, kišne provale, i generalno savršeno turobna atmosfera. Ako neće oni da se biju, ja ću nekog da prebijem.
Pravi sam kritičar filmske umetnosti sedme, nema mi ravna odavde pa do Sekuriča, ma ša ti napriča.
P.S.
Jerste li znali da ZaZadezert može na merenje u Štarku Soko? A ne samo kićso i ksić.
Eee, sada znate!
Нема коментара:
Постави коментар