Uspeo

O,  Ti
Koji vidiš sve
Predao sam
Sve svoje
Misli
 
Kako tesne su bukagije
Kada ih odbaciš grešne
 I kako je teško je ovo ja
Kad tiska se uz hridi i vetrometine

O, ti, tiha radosti,
Ti što samu sebe jedeš i daješ nemo
A i meni se ubogom nudiš
  podari mi samo
   jedno pokajanje veselo

Tako i dolikuje bednome
Kada sav ushićen sladostrasno urliče
Strahom obuzet iznutra
A pod tvojim oltarima krvav dažd pada
Na me
 uludo besedim li?

Meni je, Svevišnji
 sva srdžba namenjena
Na me
 srdiš li se?

Udri me svim snagama
Udri
Vetrom, talasima,ognjenim jezicima
Sadžgaj

veruj mi, sve zasluženo je

* * *

Podboči tocila bodežima, nek seku
dok tonem
i  odvajaju meso od kosti
pod bedemima
orosi mi oči

Nek prokunem samog sebe
Da zaplačem
Sad nisam rad
Glup sam, i zanemeo vazda

Tako sam načalan
I tako mi i treba
Pod tobom
Za uvek
Hlad

Kunem
Trenutak kada sam zaposeo
Daemonima podnabulo, telo ovo
Ovo postanje
Ovo celo
Uparloženo, jedno
Mene

Ovo Mene
Dajem ti ga
Da ga zapališ poput smirne
I uneseš ga dahom
Okadiš prostorije njime
I kineš nakon svega

Istina!
Gotovo je sa Mnom

pomiluj ga
preplavi
Ugasi ga

I u san utoni
Nek te spokoj obgrli
Niko nije u tom trenu nestao
Bitan

Utoni

 * * *

Reci mi
Ti što me stvori
Je li stvarno to što je u meni započeto
Truda vredno
I teskobe?

Reci mi
Ti što daješ
Je li klin o ploču moje nestrpljenje
Kada kreveljim se pred skutima tvojim
I grešim.

Daj mi da prokrvarim sve suze
I da platim za svoje prekršaje

Šesnaest hiljada i sto puta

I da čežnju ugasim kao žar cigare
Zar su sva pijanstva ulud samo
Progorite mi oči, plave

Za tebe
Samo za tebe
Za ljubav tvoju
Za sve kosmičke turbulencije

Uprkos svemu

Satri me
Na vreme samo
Kad poželiš da me
Udahneš
Reci samo
E

* * *

E

Već je svanulo

Pomeri me

Ja sam belutak beli

I zagledaj se u Plavo

* * *

Valjda postoji (m)

Blagodeću tvojom skrojen

Valjda stojim

Blagodeću tvojom sakriven

 * * *

I kraj patnje
I kraj čežnje
I kraj darme
Moje

Dato je

Voli me

Sonja
Sofija
Sofokle

da volim te
Znaj