Sto mu gromova

Nahty, Nahty, bend neki iz Niša, PJ Harvey-ovski.
A tu dođu još i Scarlet Dust.
Skinulo se par pesama i od Plastic Sundaya.
Napolju grmi li grmi, i seva, udaraju munje u zgrade i okoliš.
Neki čovek, oboleo od Parkinsona, završio u Urgentnom, zbog šoka.
Jeste bilo jezivo. I jezivo tiho, sve ostalo, uostalom.
Samo je jedan mačji deran promakao kad je jedan od prvih udara nastupio.
Onda sam pogasio uređaje. I listao Eka, koga čitam na preskoke zadnjih nekoliko godina.
Da je meni jedna dobra retrogradna amnezija, ali daleko bilo, i da ne čuje zlo...
Evo, pljušti, nisam sklonio usisivač, ali svakako kiša ne dopire do njega.
Šteta što nema ,,Prijatelja'' na programu nedeljom.
Barem imam Street View, i da se hvalim kako živim u kraju osunčanom.
Ljudi uhvaćeni u trenutku prolaska google-ovog vozila... neprocenjivo.
Prodavci kupusa na parkingu na Ceraku.
Neki klinac što pokazuje palčeve na uglu Hristićeve i Marijane Gregoran.
Zlatni retriver u pozadini pored onih opičenih stepenica tu na Karaburmi.
Svi se žale da je bilo ružno vreme.
E pa na Padini nije.
Baba i deda pored ribarnice, u sumnjičavom stavu.

Na Padini uvek sja zlatno sunce Čukarice.
Čak i kada pada kiša... e pa tako mi i treba kad se hvalim.
Krajem nespojenim s ostatkom grada Mirijevskim bulevarom.