Počeh raditi tog junskog dana.
Obuka je trajala dve nedelje i beše naporna.
Intenzivna.
Onda dve nedelje te pripremne faze.
Plus još jedna.
Sve je jako dinamično u našoj firmi.
I radost kad se vratiš kući voljenoj ženi.
Odrastanje konačno postaje reč koja ima težinu.
Buni se smejalo Našice, i Našice je prijalo Bunašima.
Beše ugodno, u parku onom velikome biti i čobanac jesti.
Šta bi bio izveštaj, da hranu ne pomenem.
Beše to na kraju jula. Ti si već odjezdila za Grčku.
I tebi je bilo lepo. Osmelila si se da uđeš u vodu.
Dok sam ja igrao badminton na travi sa frontmenom jedne grupe druge iz Zagreba.
Zapravo, svi smo igrali. Bilo je jako zabavno.
I tepisi na bini. I ugrizi komaraca pored jezerceta.
A opet, ono osećanje da nešto propuštaš, i da to ipak nije tvoje mesto.
Matorom pijancu daj pivo što je ostalo i onaj opušak da se ne buni.
U Hrvatskoj je lijepo, u Srbiji lepo, sve je stvar perspektive.
Čak i kad ti nikne brada, i čak kad imaš 70 godina i konfabuliraš.
Srkiju je gorela gajba.
Miks je gotov, ali pošto je gajba gorela, utoliko je preslušavanje odloženo za još odvajkada.
Pardon, za još par dana i nedelja.
Vuče se, vuče, a Vuja pita koji kurac, Srdanoviću.
I to ne kaže, više misli, dok je Vučina u fazonu ,,Vajgadu''.
Moram da operem te sudove i taj Verbleib.
Ti si zaslužila da te dočeka srećna kuća. Ako već ne sasvim prljava.
Odmori se, Ikikide. Master čeka, čeka i klauzula. Ona završna, iz mandatarovog ekspozea.
Hoćemo još jednu epizodu Tvin Piksa? Neka, nek plaču deca.
Obuka je trajala dve nedelje i beše naporna.
Intenzivna.
Onda dve nedelje te pripremne faze.
Plus još jedna.
Sve je jako dinamično u našoj firmi.
I radost kad se vratiš kući voljenoj ženi.
Odrastanje konačno postaje reč koja ima težinu.
Buni se smejalo Našice, i Našice je prijalo Bunašima.
Beše ugodno, u parku onom velikome biti i čobanac jesti.
Šta bi bio izveštaj, da hranu ne pomenem.
Beše to na kraju jula. Ti si već odjezdila za Grčku.
I tebi je bilo lepo. Osmelila si se da uđeš u vodu.
Dok sam ja igrao badminton na travi sa frontmenom jedne grupe druge iz Zagreba.
Zapravo, svi smo igrali. Bilo je jako zabavno.
I tepisi na bini. I ugrizi komaraca pored jezerceta.
A opet, ono osećanje da nešto propuštaš, i da to ipak nije tvoje mesto.
Matorom pijancu daj pivo što je ostalo i onaj opušak da se ne buni.
U Hrvatskoj je lijepo, u Srbiji lepo, sve je stvar perspektive.
Čak i kad ti nikne brada, i čak kad imaš 70 godina i konfabuliraš.
Srkiju je gorela gajba.
Miks je gotov, ali pošto je gajba gorela, utoliko je preslušavanje odloženo za još odvajkada.
Pardon, za još par dana i nedelja.
Vuče se, vuče, a Vuja pita koji kurac, Srdanoviću.
I to ne kaže, više misli, dok je Vučina u fazonu ,,Vajgadu''.
Moram da operem te sudove i taj Verbleib.
Ti si zaslužila da te dočeka srećna kuća. Ako već ne sasvim prljava.
Odmori se, Ikikide. Master čeka, čeka i klauzula. Ona završna, iz mandatarovog ekspozea.
Hoćemo još jednu epizodu Tvin Piksa? Neka, nek plaču deca.
Нема коментара:
Постави коментар