Ko to opet jede pod kapijama Lutecije, da li su Kelti, da li su Normani? Ili je to Saracen udario da okreće kebabe i da nedovoljno ljuto začinjava lepinje? Avaj, reče LUI, idemo bestraga. Crni Crnci i Arap sa mora dođe i pokupi sva farbana jaja od predvečerja, tako da nana nije mogla da se otme utisku i dodade još slatkih reči unatraške. Zvučalo je kao neki sonet, ili promukla gramofonska ploča.
,,Nadgroblje'' reče Siniša, ,,Tamo smo posadili Miloradu tri leje partizanskih smejalica i četiri burbona da ima zanavek da siše u vidu tj. formi (oidos) noćnog leptira, kad se, i ako, transformiše. Milinka, okreni sad'' drhuturavo će Milinki ,,na petom kanalu počinje ono za šta sam ja sam sebi pisao scenario'' Manu rukom i zadrhta još jedared, ponavljajući svoj zbrljekani zahtev za kanalom na kome je krenulo ono, a sa brkova mu u tom trenu kanu slana kap i ču se kako udari na brodski pod, uporno i osorno, kao što to i prilikuje starcima u toj dobi, kad boluju od tih boljki, od kakvih je Siniša bolovao. Kao nekakav oštrozubi druid, Milinka uze pojavnost utvare, i maltene prepade Sinišu, no je imao zahvaliti na tome što je bio već usporenih refleksa i sarme mu više nisu ležale kao pre.
Sve je tako farsično, reče ona, i zaboravi da upotrebi navode, jer je priprosta žena, bez kućnog vaspitanja, kao da smo sa tikve spali na omorike i sad pasemo ostatke leblebija, zašto mi pričaš gluposti, Siniša, o Siniša, Milorad te nije ničim zadužio, osim da posedimo pokraj njegovog groba u par navrata kada i kako dolikuje, i žito da pojedemo i kafu da posrčemo s nimalo šećera, ako već i nemamo, a i nema se, znaš i sam, da je došlo takvo vreme, gde svako svakog glođe i mlati, i džaba tebi i Džejms Džojs i posednuće duhovima, idemo sutra na pijac, i hoću da se dobrano naodmoriš i pripremiš novce što su zaležali pod lukom i trezveno i znalački, jer znaš da sam ja uboga žena i priprosta, bez mnogo formalnoga obrazovanja, nego mi lepo i pristojno ka ljudi dodemo i kupimo šta nam za zimu treba i kasnu najesen, a i ako treba da uzajmimo od ljudi, da pitaš na vreme gazdaricu Micu i njenog kuronju Nola da ti utrapi neke devize i stranu valutu, da možemo konja osedlati i na dug se put uputiti, u šume, pa cak cap, pokositi travu i nahaniti kokoši i zamandaljenog fazana što si mi ga u miraz onomad kupio, jadno živinče, će krepa od nestrpljivos i manjka vitamina E, čitala sam u Blic Žene, mnogo opasna bolest i epidemija nadasve, jako smešno, smej se, smej.
,,E moja ženo'' reče Siniša ,,Jel ti znaš da je Ćosa davno pobenavio i otišao da se posvađa i u vinklu i van njega''.
Niko tako ne priča, reče Milinka. I sad ću da se ubijem, dodade.
Prasak koji zaremeti žabokrečinastu atmosferu zaseoka TRIPLJUVAK, obasja obamrla lica počivših živih, i ostavi ih sve u neverici.
KESTEN PIRE pisaše na prodavnici prekoputa. To je od velike značajnosti za dalji sled događaja, pomisli MekNolti seoski, zvani Peca Čelar, koji je umeo da naheri oko na jednu stranu, šešir na drugu, i da utrapi detalj kao niko.
,,Nadgroblje'' reče Siniša, ,,Tamo smo posadili Miloradu tri leje partizanskih smejalica i četiri burbona da ima zanavek da siše u vidu tj. formi (oidos) noćnog leptira, kad se, i ako, transformiše. Milinka, okreni sad'' drhuturavo će Milinki ,,na petom kanalu počinje ono za šta sam ja sam sebi pisao scenario'' Manu rukom i zadrhta još jedared, ponavljajući svoj zbrljekani zahtev za kanalom na kome je krenulo ono, a sa brkova mu u tom trenu kanu slana kap i ču se kako udari na brodski pod, uporno i osorno, kao što to i prilikuje starcima u toj dobi, kad boluju od tih boljki, od kakvih je Siniša bolovao. Kao nekakav oštrozubi druid, Milinka uze pojavnost utvare, i maltene prepade Sinišu, no je imao zahvaliti na tome što je bio već usporenih refleksa i sarme mu više nisu ležale kao pre.
Sve je tako farsično, reče ona, i zaboravi da upotrebi navode, jer je priprosta žena, bez kućnog vaspitanja, kao da smo sa tikve spali na omorike i sad pasemo ostatke leblebija, zašto mi pričaš gluposti, Siniša, o Siniša, Milorad te nije ničim zadužio, osim da posedimo pokraj njegovog groba u par navrata kada i kako dolikuje, i žito da pojedemo i kafu da posrčemo s nimalo šećera, ako već i nemamo, a i nema se, znaš i sam, da je došlo takvo vreme, gde svako svakog glođe i mlati, i džaba tebi i Džejms Džojs i posednuće duhovima, idemo sutra na pijac, i hoću da se dobrano naodmoriš i pripremiš novce što su zaležali pod lukom i trezveno i znalački, jer znaš da sam ja uboga žena i priprosta, bez mnogo formalnoga obrazovanja, nego mi lepo i pristojno ka ljudi dodemo i kupimo šta nam za zimu treba i kasnu najesen, a i ako treba da uzajmimo od ljudi, da pitaš na vreme gazdaricu Micu i njenog kuronju Nola da ti utrapi neke devize i stranu valutu, da možemo konja osedlati i na dug se put uputiti, u šume, pa cak cap, pokositi travu i nahaniti kokoši i zamandaljenog fazana što si mi ga u miraz onomad kupio, jadno živinče, će krepa od nestrpljivos i manjka vitamina E, čitala sam u Blic Žene, mnogo opasna bolest i epidemija nadasve, jako smešno, smej se, smej.
,,E moja ženo'' reče Siniša ,,Jel ti znaš da je Ćosa davno pobenavio i otišao da se posvađa i u vinklu i van njega''.
Niko tako ne priča, reče Milinka. I sad ću da se ubijem, dodade.
Prasak koji zaremeti žabokrečinastu atmosferu zaseoka TRIPLJUVAK, obasja obamrla lica počivših živih, i ostavi ih sve u neverici.
KESTEN PIRE pisaše na prodavnici prekoputa. To je od velike značajnosti za dalji sled događaja, pomisli MekNolti seoski, zvani Peca Čelar, koji je umeo da naheri oko na jednu stranu, šešir na drugu, i da utrapi detalj kao niko.
Нема коментара:
Постави коментар