Sedam godina skroblovanja.
Sedam godina u slici i brojkama.
Ove godine je umro Teri Pračet.
Do sad pročitane svega dve knjige, a u posedu četiri, ili pet.
To je sramota.
Nastavak ,,Ratova zvezda'' polarizuje ljude na društvenim mrežama.
Jedni su frustrirani što ih svi bombarduju oduševljenjem.
Drugi pizde zbog toga što svuda izleću spojleri.
Mene baš briga.
Dete u meni voli sva ta sranja i dalje, i originalna trilogija ostaje zauvek u srcu.
I neka bude da bih voleo da odgledam i ostatak nastavaka.
Ali sam previše nefanatik da bih se ikako naterao. Da skinem. Sa torenta.
Toliko je motivacija jaka.
Više me brine kad će nova epizoda Copetove kuhinje.
Toliko sam zaglibeo, da to je to, vazdan.
Srebrnina leži ulepljena džemom na tanjiru na kojoj slažem pladanj.
Tri na oko jaja, četiri komada tanko isečene pečenice.
Tri koluta paprike zelene, osam zelenih i vrlo slanih maslina.
Par kriški hrono hleba, ili Tonusa ili čemu sličnog da te zasiti.
I sedam čerija na koje se još nije uhvatila plesan, ostatak sam bacio.
I sirac, mocarela, barem tako kaže na pakovanju, jer jebeš šta kaže Ćiribu-babura.
Čega još ima na meniju za 2015?
Radio sam tri meseca, ili nešto manje, u Centru za socijalni rad, u Zemunu.
Kucao podatke u Integral, tako da sve bude pregledno i lepo.
Mislim da sam se izveštio.
I svima pokazivao kako radi Excel.
Ali sam mogao i više da zapnem.
Sad smo ostali samo ja i master rad.
Pobogu, samo još toliko.
10 godina studija. Dobro, 6 godina osnovnih, godina pauze. Pa onda master.
Onda dve godine dok se nije sve očistilo do ovog momenta.
I širom otvorene zenice uprte ka suncu, koje blista iza zamagljenih silueta zgrada na Banovom brdu, rano izjutra, nestvarno, i pored gužve, tako redovne pojave, nekako bajkovita dimenzija se otvara. I najbolji deo dana biva žrtvovan za ono što nisam mogao ni da slutim da će mi biti najveće iskustvo do sada.
Jao, Ikikide koliko kenjaš, osvojio bi pulicera, ili razvio dva ulcera, na dvanaestopalačnom i na želucu, taman. Da si bio pozitivno usmeravan, gde bi ti bio kraj!? Uvek su drugi krivi za tvoja sranja, beštijo bezrepa.
Tok svesti, to je ključ humora. I ta stara šumadijska reč, delivery.
Oplemenjen sam. American Horror Story: Coven - pristojna sezona, ali kao i druge, neizbežno promašuje poentu sa beskrajnim komplikovanjem zapleta. Jebali ih Witch hunteri, i Ax man (bi pa pa param paM), da ne pominjem koliko me nervira večito tragična romansa Kajla i Zoui (skoro grozna kao Sumrak saga), i mogli su da daju malo više prostora nekim zaista sjajnim likovima (tu mislim pogotovu na milu psihopatsku madam Lalori, plus crnu kraljicu međ vešticama - Mari Lavo, sa sve Papa Legbom, koji u sebi sumira sve začine ove sezone - ako to nije najbolji trojac ikada, ja ne znam!)
Danas je btw Nikoljdan! Vreme da se okače nove pesme na temu slavske trpeze. Anticipatorno, jer se to sve još nije zbilo.
Juče kasno sam priredio sebi gozbu kupujući u Maksiju dve pastrmke, dve posne sarme, koje se Gospođi mi nisu dopale, pa sam ih sam u slast smazao, njoj se valjda samo čokolada jela. Avaj, mesto čokolade - mandarine. A mogao sam makar jabuka uzeti, onih kakve volimo oboje, roze ajdare pa na ćoše.
Sedam godina u slici i brojkama.
Ove godine je umro Teri Pračet.
Do sad pročitane svega dve knjige, a u posedu četiri, ili pet.
To je sramota.
Nastavak ,,Ratova zvezda'' polarizuje ljude na društvenim mrežama.
Jedni su frustrirani što ih svi bombarduju oduševljenjem.
Drugi pizde zbog toga što svuda izleću spojleri.
Mene baš briga.
Dete u meni voli sva ta sranja i dalje, i originalna trilogija ostaje zauvek u srcu.
I neka bude da bih voleo da odgledam i ostatak nastavaka.
Ali sam previše nefanatik da bih se ikako naterao. Da skinem. Sa torenta.
Toliko je motivacija jaka.
Više me brine kad će nova epizoda Copetove kuhinje.
Toliko sam zaglibeo, da to je to, vazdan.
Srebrnina leži ulepljena džemom na tanjiru na kojoj slažem pladanj.
Tri na oko jaja, četiri komada tanko isečene pečenice.
Tri koluta paprike zelene, osam zelenih i vrlo slanih maslina.
Par kriški hrono hleba, ili Tonusa ili čemu sličnog da te zasiti.
I sedam čerija na koje se još nije uhvatila plesan, ostatak sam bacio.
I sirac, mocarela, barem tako kaže na pakovanju, jer jebeš šta kaže Ćiribu-babura.
Čega još ima na meniju za 2015?
Radio sam tri meseca, ili nešto manje, u Centru za socijalni rad, u Zemunu.
Kucao podatke u Integral, tako da sve bude pregledno i lepo.
Mislim da sam se izveštio.
I svima pokazivao kako radi Excel.
Ali sam mogao i više da zapnem.
Sad smo ostali samo ja i master rad.
Pobogu, samo još toliko.
10 godina studija. Dobro, 6 godina osnovnih, godina pauze. Pa onda master.
Onda dve godine dok se nije sve očistilo do ovog momenta.
I širom otvorene zenice uprte ka suncu, koje blista iza zamagljenih silueta zgrada na Banovom brdu, rano izjutra, nestvarno, i pored gužve, tako redovne pojave, nekako bajkovita dimenzija se otvara. I najbolji deo dana biva žrtvovan za ono što nisam mogao ni da slutim da će mi biti najveće iskustvo do sada.
Jao, Ikikide koliko kenjaš, osvojio bi pulicera, ili razvio dva ulcera, na dvanaestopalačnom i na želucu, taman. Da si bio pozitivno usmeravan, gde bi ti bio kraj!? Uvek su drugi krivi za tvoja sranja, beštijo bezrepa.
Tok svesti, to je ključ humora. I ta stara šumadijska reč, delivery.
Oplemenjen sam. American Horror Story: Coven - pristojna sezona, ali kao i druge, neizbežno promašuje poentu sa beskrajnim komplikovanjem zapleta. Jebali ih Witch hunteri, i Ax man (bi pa pa param paM), da ne pominjem koliko me nervira večito tragična romansa Kajla i Zoui (skoro grozna kao Sumrak saga), i mogli su da daju malo više prostora nekim zaista sjajnim likovima (tu mislim pogotovu na milu psihopatsku madam Lalori, plus crnu kraljicu međ vešticama - Mari Lavo, sa sve Papa Legbom, koji u sebi sumira sve začine ove sezone - ako to nije najbolji trojac ikada, ja ne znam!)
Danas je btw Nikoljdan! Vreme da se okače nove pesme na temu slavske trpeze. Anticipatorno, jer se to sve još nije zbilo.
Juče kasno sam priredio sebi gozbu kupujući u Maksiju dve pastrmke, dve posne sarme, koje se Gospođi mi nisu dopale, pa sam ih sam u slast smazao, njoj se valjda samo čokolada jela. Avaj, mesto čokolade - mandarine. A mogao sam makar jabuka uzeti, onih kakve volimo oboje, roze ajdare pa na ćoše.
Нема коментара:
Постави коментар