Površnost je moja boljka. Sagledavam te površno. Pogrešno bi bilo da sastružem taj pretposledni sloj, da progledam kroz tebe kao kroz probušeno bure. Jer, sve su te godine pojele, i sav sjaj je nestao. Odavno su se u tebi uparložile paukove mreže i na nj nizovi uvijenih mušica, zadavljenih komaraca i pokoja druga buba, ostavljena da skapa, pa da je domaćin pojede posle.
Vijam tako oko tebe u rusvaj lišća i ršum grana. Gvirim kroz krošnju i vidim kako je nebo podjednako spoj haosa i mrklog pogleda na dole. Jednostavno, čvorci nemaju smisla za lepo. Oni samo kerefeke smišljaju i žale se Prvom upravnom sudu na odluke i rešenja našeg Odelenja.
Lupetajući pristižemo u mirnija parkirališta, gde vrebaju tek pokoji zanemeli svedok kudikamo mirnijih dešavanja. Neka žena pljuje belo pokraj vrata. Žal i radost svakodnevice, ko zna šta bi to moglo biti, u biti. Kao kad vidiš Marka Kona, po četvrti put u životu i sve čekaš da tebi neko na ulici čestita rođenje sina. Pardon, bila je ćerka. Marko Kon je postao ćale. Ne pitaj me zašto to znam.
Oktobarska zabokrečina samo što nije ostala van roka upotrebe, i jedva sam je upasao nazad gde joj je i mesto. Osećao se sir i osećala se testenina. I vrelo Mlave, pokraj koje recituje onaj car o prostitutkama i kučkama i unukama narkomankama.
Dobre orasnice, reče Hljeb, i Tonus postade prevara veka, kao da Blic nekome sme nešto da prisere.
Meni se odavno nije ovako prikenjalo kao do sada, avaj, u sred ovakvog pregnuća od nakladbe.
Vijam tako oko tebe u rusvaj lišća i ršum grana. Gvirim kroz krošnju i vidim kako je nebo podjednako spoj haosa i mrklog pogleda na dole. Jednostavno, čvorci nemaju smisla za lepo. Oni samo kerefeke smišljaju i žale se Prvom upravnom sudu na odluke i rešenja našeg Odelenja.
Lupetajući pristižemo u mirnija parkirališta, gde vrebaju tek pokoji zanemeli svedok kudikamo mirnijih dešavanja. Neka žena pljuje belo pokraj vrata. Žal i radost svakodnevice, ko zna šta bi to moglo biti, u biti. Kao kad vidiš Marka Kona, po četvrti put u životu i sve čekaš da tebi neko na ulici čestita rođenje sina. Pardon, bila je ćerka. Marko Kon je postao ćale. Ne pitaj me zašto to znam.
Oktobarska zabokrečina samo što nije ostala van roka upotrebe, i jedva sam je upasao nazad gde joj je i mesto. Osećao se sir i osećala se testenina. I vrelo Mlave, pokraj koje recituje onaj car o prostitutkama i kučkama i unukama narkomankama.
Dobre orasnice, reče Hljeb, i Tonus postade prevara veka, kao da Blic nekome sme nešto da prisere.
Meni se odavno nije ovako prikenjalo kao do sada, avaj, u sred ovakvog pregnuća od nakladbe.
Нема коментара:
Постави коментар