Topao dan na bazenu

Sad znam kako izgleda u krevet legneš gladan.
Ne zato što je frižider prazan, niti zato što su prazni džepovi.
Nebitno zašto.

Sad znam kako izgleda kad hodaš po sobi praznog stomaka, i srčeš tu kafu kao da je sirće.
Ne zato što je mleko prokislo, niti što je zrnevlje izvetrilo.
Nebitno zašto je to tako.

Prosto si zaboravio da treba...

Gladan sam bio.
Pojeo sam taj musli u 6. Onda sam najzad uspeo oka da sklopim.

Napravio sam tu kajganu.
Nasekao papriku.
Pojeo sve to. S majonezom.
Fetom.
Posolio.

Niko ne dolazi. Hranu opet ne moram da spremam.
Opet ću zaboraviti da treba da jedem.
Opet ću da se zakucam u istu pozu, satima.

Nije li to - ucenjivački?

Upoznao sam gorušicu...
Kao nikada do sada.

Moj brat...
Majka je spavala u kuhinji i nije hteo da je budi.
Napolju su se komešale lepe stvari na vetru i suncu.
Nigde ljudi.

Gladno dete.
Gladno druge dece.
Spoljašnjosti?
Igara?

Večeras ću se pešice kući vraćati, sam.
Sutra će tek biti radostan dan.

Kad vratiš mi se...
vrati mi se brzo.