Vreme je da krenemo, kud god da idemo. Sećam se kada su me pitali kako je biti punoletan.
Iskreno, nisam mnogo šta naučio za ovih deset godina. Ima vremena, samo tapšanje po ramenu. Sam sebi dovoljan obrazac odugovlačenja. I eto nas sada ovde, rat Turcima. Među ušima se nahvatalo paučine, a i na pojedinim ćoškovima.

Bitno je da promena zapravo ima. I Ou Džej se izvukao iz škripca. I ja sam zaradio tih 46 jesova i 14 neova od prošle nedelje. Sve je u metrikama.

Korporativno, samo korporativno.

Stodvadesetprvi.

Strotrideset..trideseti.

Nemam gde.