sinaps

Predu zmajevi.
Epizodne uloge kriomice gore.
U opštoj poteri za njom, gubimo i minute i sebe.

Postoji toliko načina da se više ne bude.
Toliko dana kada ne svane, a tikva tupo zaječi.

Ja još bacam štenad u vodu, plašim morske nemani.

Veruju da žar-ptica ih u mulju neće naći
Ni u žuto-crnoj šikarici ukraj umornog potoka.

Krezubo sivilo i beslovesnost magle
Snovideće oko kosmate glave mota
A mi ga plašimo skorelim zrakom sunca
I omotom vedrih usana što niotkuda zovu.

Treba mi
Moj još nesavršeni plan
Onaj koji četrdeset i dva bika tera
Da postanu jedan, da za jedan dan
Pešice u zmijarniku temelj udare
I lupe žig na čela rodoskrvnih otaca.

I zaustimo himnu čega?
Epizodnih junaka koji pomeraju svod.
U opštoj pometnji za njom
Pronalaze štedro srce vetra.
I vraćaju se upitani
Da li je to išta značilo?

Čeda,
Ja vas još nisam bacio.
U sivilo čemera, ni u tupost dana.