Kad pišem ...
To je ispod svakog nivoa.
Rida loše skrojena strofa
Koju brišeš kada prevladaju

Kad dišem
Hoće da me savladaju
Glasovi iz nemirnih snova
Što vole da se ponadaju
Kad izrone
Ispod nivoa mora.

Ja stižem
Da sebi pljunem u lice
I iskoračim iz sopstvenog groba

Naviše
Gledam kako ginu oni
Što ispravljaju one
Mojega kova.

Moj kov
Je ulov vremeplova
Nikad nikao, nikad pronikao
U tajne pustolova.

Najviše
Čuje se poj kosova
Šum vetra sa Dunava
Stih može da propliva.

Divno je i besmisleno.