projarnik

Paprikaš i jogurt.
To je okej kombinacija.
Ovih dana sve se raspršava kao lanjski sneg i glupa komparacija. Poređenje dva različita sveta, međuokenskih dimenzija. Plovidbe, bez ikakvog cilja. Jedno ogromno bežanje od nužnosti, koja svakako... vreba.

U Drajzerovoj rade neki mladi ljudi, neki koji još podočnjacima nisu dotakli pod. I to nije važno.

Važno je jesti taj paprikaš za tastaturom.
Važno je prolongirati čitanje knjiga manjih od 100 stranica.

Važno je srkati supu iako se odavno ohladila.
Važno je da ti Divac fondacija udeli neke pare za uspešno izveden projekat.




Hoću li ja ikad napisati neki projekat?
Evo vam ga na.