Bilo je to u četvrtak.
Svedeni akordi su završavali kompoziciju.
Vozovi su davno bili preusmereni na počinak.
Tu su išli neki izuzetni ljudi, po trotoaru.
Gazili smo listove sveže ubrane salate.
Ti si me pitala: koliko ima sati?
Kao da nijedan prokleti dokaz o vremenu već nije očigledno proburazio videlo dana...
Usrasmo se od čekanja da dođe. Desilo se i to čudo.
Žrtvovasmo se još koji minut. Nenadano, gle, vagon se zaustavi na poslednjem metru pruge, i mi utonusmo u gust oblak čađi i smole, nedovoljno da nas zaista prekrije svojom lepljivošću, već osetismo nagoveštaj onoga što će uslediti. Dolazi, stiže. Miče se samo treperavi znak preduzeća koje odavno otišlo u stečaj, nesigurno, na vetru. Znoj je oblio i mene i tebe.
Grcamo. U tom momentu zvuk poznat i preteći poremeti nam to čudno bdenije.
Prljavi stranac u zlatnom sakou ukradenom iz Bukovine...
Bukovina je u to vreme bila mirna, i nismo se sećali zašto smo uopšte pomišljali da će biti tragova rata. Salata je uvenula odavno, jer su kiše bile zasićene sirćetnim i limunovim kiselinama. Pera Moldavac, nastojnik lokalne crkve nas je dočekao kod skretanja za Kišinjev. Njegovi brkovi su i dalje izgledali kao golubovi od gline. ,,Pero'' zapitah ga ,,zašto nam ranije nisi ispričao o braku Krumevljeva i Zaperdžerdajeve kćeri Anemije''?
,,Anemije'' kažeš? ,,Artemije je ime našeg nalogodavca, i on stoluje u Jugopetrolovoj ispostavi u Zabrežju Levom, sledite me''.
Svedeni akordi su završavali kompoziciju.
Vozovi su davno bili preusmereni na počinak.
Tu su išli neki izuzetni ljudi, po trotoaru.
Gazili smo listove sveže ubrane salate.
Ti si me pitala: koliko ima sati?
Kao da nijedan prokleti dokaz o vremenu već nije očigledno proburazio videlo dana...
Usrasmo se od čekanja da dođe. Desilo se i to čudo.
Žrtvovasmo se još koji minut. Nenadano, gle, vagon se zaustavi na poslednjem metru pruge, i mi utonusmo u gust oblak čađi i smole, nedovoljno da nas zaista prekrije svojom lepljivošću, već osetismo nagoveštaj onoga što će uslediti. Dolazi, stiže. Miče se samo treperavi znak preduzeća koje odavno otišlo u stečaj, nesigurno, na vetru. Znoj je oblio i mene i tebe.
Grcamo. U tom momentu zvuk poznat i preteći poremeti nam to čudno bdenije.
Prljavi stranac u zlatnom sakou ukradenom iz Bukovine...
Bukovina je u to vreme bila mirna, i nismo se sećali zašto smo uopšte pomišljali da će biti tragova rata. Salata je uvenula odavno, jer su kiše bile zasićene sirćetnim i limunovim kiselinama. Pera Moldavac, nastojnik lokalne crkve nas je dočekao kod skretanja za Kišinjev. Njegovi brkovi su i dalje izgledali kao golubovi od gline. ,,Pero'' zapitah ga ,,zašto nam ranije nisi ispričao o braku Krumevljeva i Zaperdžerdajeve kćeri Anemije''?
,,Anemije'' kažeš? ,,Artemije je ime našeg nalogodavca, i on stoluje u Jugopetrolovoj ispostavi u Zabrežju Levom, sledite me''.
Нема коментара:
Постави коментар