Decembar je

Čovek nije unutar kože
On se projavljuje kroz avatare i mogućnosti
I toliko međuprostora popunjava sobom, svojim odnosima, međudejstvima
I naravno, i to možemo spakovati kao samo još jedan način gledanja na stvari.

Potrebno je da se pokrenem.
Misli su podivljale i množe se.
Dokon um,
đavolje igralište.

U njemu su mačke koje ne love nego čekaju da padne
Neki lep zalogaj sa zgrade, u vidu fasade
Od mesa i azbesta i krštenog nečeg.

Nemoj me o tome.
Ja sam osunećen nespokojem.

MI SMO RAZORENI
i ležimo ispod samih sebe
čekajući da se ponovo rodimo
kao bebe i nedonoščad
Svet je kolevka teskobe
Bori se koliko možeš
Hodaćeš ulicama po kojima lišće šušti u jesen
Popalo, što ih obasjavaju niski kandelabri među visokim krošnjama brestova.

I mirisaće zauvek, na VAS sve. Jer vas dvoje opstajete uprkos svemu.

I menjaju se godišnja doba, i rastače se Vavilon pred očima sveta.

Ja sam tvoj i ti si moja.
Prkosimo pred slepim pogledima demona.
I smejemo se glupim putnicima što prolaze.