Oktobarske rđe (proba tek, demorališuće jebeno)

Zaboravih na sebe, zaboravih na sve. Otopio sam se kao i oktobar, i septembar, i sve godine, i svi smetovi. Razvejah se kao magle, kao sneg, grči se lice. U Aleksandra Dubčeka 2 svaki čas je neko bolestan. I ja više ne znam o čemu bih pisao, ni zašto. Sve deluje kao naznaka prisećanja, ali uludo i uzalud je sve to, bla bla bla

Cirkulišu svi. Ukrug. Ja bla bla bla

E, stvarno, ode oktobar, koji kurac