Stvar navike

Nisam navikao
Da mi daš priliku da mogu
Da videlo dana uspe u meni da pokrene nešto
Da sjatim misli u jednu čašu
U jedno grotlo svesti
Gde ruke ne peku

Nisam navikao
Da se penjem uz liticu
S nogama divokoze i s plamenom na jeziku
S očima bolnim od plave trpnje

Za vazda krotku svakodnevicu
Voštanih igara i lakih koraka u ničemu
Ja nisam dovoljno mislio
O gromu i koprivama

Oprosti
Nisam smišljao unapred
Planove, pustio sam da se sami izjedu
I odgrizu mi list, potkolenicu
Ostave čašicu u kolenu, popijenu
Kao znak

U jednom danu
Nagomilanom
Sporo i potmulo
Navikavam se
Životu

Navikavam se
Sporo