1042

Novi singl je tu, novo na tapetu, novo razmazano sranje na obližnjem drvetu, u parku, pored klupe, plovke mutave, glupe, ćurliču ćurke, gaču guske... Mlado doba protiče i otiče kao podočnjak, pod dotiče. Slovarice se rasipaju, neki ljudi ne daju da se o zidove okače, slova neka koja slova jesu, a nisu ona slova kojima su navikli da se slova nazivaju. Makadam. Ne znam zašto i otkud sad makadam. Radim vredno. Pričam šturo. Ne ponavljam. Danas opet idem negde, da odradim šta treba, da pričam koliko moram. Da iskažem ništa. Da poravnam račune. Da se udaljim od patnje ovoga i sada. Ne mogu. Loše spavam. Pokušao sam da spavam duže. Ona ustane pre mene i spremi se i ode na posao. I bude tamo, i čami sama u tom ogromnom holu i ja nisam tamo da joj šapnem reči utehe. [[[U bolu?]]] I ne tešim je, ko što ne tešim ni sebe. Vratimo se na početak gde su sve razlike samo privid. Dugo sam ti prolazio prstima kroz kosu dok se nismo ni znali. Zvaću to drugačijim imenom kad se probudim i objavim da smo se najzad otrezvenili [[[otreznili, od čučanja u 23-ogodišnjoj čekajućoj pometnji, dok se nismo sreli i uvezali]]]. Paprike na zidu, u šporetu kotleti od povrća [[[stihovi su mi zaspali, kao i ti, sada, a i ja za koji sat ću grliti te, svoju voljenu]]]. Opet sam nešto gladan. Odoh sad. [[[nisam jeo ništa satima, još od pica bureka]]]


* Kurziv u zagradama umetnut skoro dan kasnije.