Uspeo

O,  Ti
Koji vidiš sve
Predao sam
Sve svoje
Misli
 
Kako tesne su bukagije
Kada ih odbaciš grešne
 I kako je teško je ovo ja
Kad tiska se uz hridi i vetrometine

O, ti, tiha radosti,
Ti što samu sebe jedeš i daješ nemo
A i meni se ubogom nudiš
  podari mi samo
   jedno pokajanje veselo

Tako i dolikuje bednome
Kada sav ushićen sladostrasno urliče
Strahom obuzet iznutra
A pod tvojim oltarima krvav dažd pada
Na me
 uludo besedim li?

Meni je, Svevišnji
 sva srdžba namenjena
Na me
 srdiš li se?

Udri me svim snagama
Udri
Vetrom, talasima,ognjenim jezicima
Sadžgaj

veruj mi, sve zasluženo je

* * *

Podboči tocila bodežima, nek seku
dok tonem
i  odvajaju meso od kosti
pod bedemima
orosi mi oči

Nek prokunem samog sebe
Da zaplačem
Sad nisam rad
Glup sam, i zanemeo vazda

Tako sam načalan
I tako mi i treba
Pod tobom
Za uvek
Hlad

Kunem
Trenutak kada sam zaposeo
Daemonima podnabulo, telo ovo
Ovo postanje
Ovo celo
Uparloženo, jedno
Mene

Ovo Mene
Dajem ti ga
Da ga zapališ poput smirne
I uneseš ga dahom
Okadiš prostorije njime
I kineš nakon svega

Istina!
Gotovo je sa Mnom

pomiluj ga
preplavi
Ugasi ga

I u san utoni
Nek te spokoj obgrli
Niko nije u tom trenu nestao
Bitan

Utoni

 * * *

Reci mi
Ti što me stvori
Je li stvarno to što je u meni započeto
Truda vredno
I teskobe?

Reci mi
Ti što daješ
Je li klin o ploču moje nestrpljenje
Kada kreveljim se pred skutima tvojim
I grešim.

Daj mi da prokrvarim sve suze
I da platim za svoje prekršaje

Šesnaest hiljada i sto puta

I da čežnju ugasim kao žar cigare
Zar su sva pijanstva ulud samo
Progorite mi oči, plave

Za tebe
Samo za tebe
Za ljubav tvoju
Za sve kosmičke turbulencije

Uprkos svemu

Satri me
Na vreme samo
Kad poželiš da me
Udahneš
Reci samo
E

* * *

E

Već je svanulo

Pomeri me

Ja sam belutak beli

I zagledaj se u Plavo

* * *

Valjda postoji (m)

Blagodeću tvojom skrojen

Valjda stojim

Blagodeću tvojom sakriven

 * * *

I kraj patnje
I kraj čežnje
I kraj darme
Moje

Dato je

Voli me

Sonja
Sofija
Sofokle

da volim te
Znaj

Wu Thangering Hogwarts

Ova ekranizacija ,,Orkanskih visova'' iz 2011. nije toliko loša kao što pišu po komentarima po IMDB-u. Definitivno manje grozno od Reifi Fejunisa i Žilet Binorč u istim ulogama iz 1992. Mada, priznajem, malo mi je falilo da i ovo sve proglasim za lepu kolekciju skrinsejvera, što, da se ne lažemo, i jeste.

Pitanje kad bih ja to i gledao da se Sonja nije navukla na čitanje knjiga preko BookViser-a, klasici samo pljušte. Aj valjda ću i ja...

Usput, oplakasmo Rikmana još jedared, i odgledasmo sve Hari Potere i smrtoždere prstiju. I beše fino putovanje u prošlost, plus sam poprilično siguran da nisam gledao ova najskorija dva filma. Kažem Sonji da bi trebalo da gledamo i ,,Raspućina'', jer je Rikman i tu pokidao kao Snejp, možda čak za nijansu više.

A i Refijui Falis mnogo bolje njače kao Voldemrt nego kao Hićklif, jebo ga pelikan u dupe. Žiletina Bunarič može takođe ceo onorar od tog filma da si nabije u stražnjicu i da njače tristo pelikana ako treba, do prekosutra, ne valja to ništa. Bolje bi joj bilo da ode u te Francuske i zanima se čokoladama kao na Zelenom vencu što joj i pristoji.

I da, zapravo, ništa ne fali toj drhturavoj kameri u ,,Visovima'', ovim prvopomenutim, sve sam razumeo ovog Hićklifa u ulozi crnca u 19-om veku. Mada mislim da gđa. Bronteumlaut nije namenila da to bude priča o pasivnoj agresiji nekog praznog depresivca, već je cela stvar mogla da se izvede ipak nešto malo življe, krvavije i histeričnije nego da deluje kao sramežljivi afterparti od gospođa Anđelkine svadbe. Mada, ono kad kaže da je Gojko umro, ta energija i količina neprijatnosti definitivno fali, ali nadomešćuju to bube, noćni leptiri, kišni oblaci, kišne provale, i generalno savršeno turobna atmosfera. Ako neće oni da se biju, ja ću nekog da prebijem.

Pravi sam kritičar filmske umetnosti sedme, nema mi ravna odavde pa do Sekuriča, ma ša ti napriča.

P.S.

Jerste li znali da ZaZadezert može na merenje u Štarku Soko? A ne samo kićso i ksić.
Eee, sada znate!

...and the Ham, Makes Me Yam!

Kako započeti, a ne zaplakati?
Vrhovnici su davno vrhnje polaptali i levim i desnim rukavom pozamašnih odora balice obrisavši, izjavili: ,,Ti, o, ti, što volšebnim pritokama nastojiš zadojiti sebe zadovoljenjem, otprhni''. I tako baš i ne bi, jer je jedan od njih sedmoro tako odevenih vrhovnika, u momentu tog zahteva takno osorno kinuo i raspršio svaku nadu otprhnuća narečenog Njega-koji-još-ne-otprhnu.

Dišamp ih je nemo gledao dupetom okrenut ka frižideru i zjalio u njihova stroga lica, neka pegava, neka i naborana, vala.

Šunku koju je pripravio za poštanski servis davno je pojela plemenita buđ plave krvi. I sve je stalo u momentu.

2016. je baš krivo započela. Kosa mu se već danima preterano kovrdžala, sluteći nevolju. Na uglovima usana mu se hvatala ona skrama koja nastaje od jakih vetrova, mada na prognozama nije mogao da nasluti da će ponašanje elemenata tako šta napraviti. Sunce je još bilo visoko na horizontu, dovoljno da sve svoje poslove obavi pre mraka, ali nešto je bilo drugačije. Kljasti bagrem na uglu Pribraničevljeve i Sansintmartjenske ulice još nije posečen, iako je jelka koja ga je zaklanjala donekle počela da deluje kao da ga probada svojim zimzelenim sabljama i jezicima. Ljubazna prodavačica u kiosku kod semafora je odjedared postala natmurena i stara, komšija Cvelferski je poskidao sve saksije i pootrovao sve divlje golubove. Ni frljoke na zidovima njegove iznajmljene sobe nisu više ono što su bile. Eee