Tako malo vremena.
Tako puno stranica koje ostaju nepopunjene.
Tako mnogo nenapisanog, a zamišljenog.
Evo, novi apdejt sa tako sirastim uvodom da ti uši otpadaju.
BUNA: Bubnjevi snimljeni, 10 pesama čeka još bas, gitare i mene da otpevam što se otpevati mora, i idemo u miks! Nisam bio tu za snimavanja, jer sam u Kikindi, o tome u narednom prilogu.
KIKINDA: Eto nas od 31. jula ovde, čuvamo kuću dok su Sonjini na moru i jedu girose. Mi smo prešli na hrono, postali pravi fitnes majstori, jedemo tonus i pravimo hlebove od heljde i grahama, i spelte i tako to. Zapravo još nismo otišli do biošpajza, ali i to će da padne. Ja kršim redovno, pijem pivo uveče, ali sve jedno, potroši se to na vožnju bicikla po dvorištu. Imam ponovo 8 godina i ponovo učim da vozim. Bilo dosta šeprtljasto, ali mi prija. Zabadam se u grmlje i saksije, jedva uspevam i metar da pedalam, ali sad sam se izveštio pa mogu i u papučama da vozim. Nije loše. Mada, zentam se izlaska na ulicu, tek tad ću da pobrljavim načisto. Najbolje od svega je što sam našao praksu ovde, a o tome u sledećoj rubrici. O svirkama takođe u sledećoj rubrici.
PRAKSA: Svi me odbiše u Beogradu, a za Lazu sam se bojao da pitam, jer je ta ustanova jedan pračetovski projekat, u potpunosti sluđujuće osmišljena. Kucao sam na jedno 20-ak vrata, pošto je Mišović prebukiran. Na KBC svi jako fini, ali ja ne umem da nađem stacionar. Kad sam i uspeo, svi na godišnje idu. Poslali me na neurologiju, da njih zamolim. Na neurologiji bili fini, ali je i njima šef na godišnjem. Oni rekli da će zamoliti ove sa multiplih skleroza da me prime, ali na kraju je i to propalo. Srećom, kasnije mi javiše, ja u Kikindi uspeh da se uglavim i za tri dana skupim svih pet, do duše raznorodnih protokola, ali posla ima, ima ga i te kako! Mentor vrlo voljan za rad, čak smo nekoliko seansi radili skupa. Plus, beli mantil znači! Skoro da sam ušao u stanje uma ,,pa ja ovo bre želim da radim''.
Bolje bi bilo, naravno, da sam pošteno uradio prethodne protokole, ali šta da se radi. Ostaje još utorak, sreda, i sve će doći na svoje mesto.
SVIRKE: Gift je bend iz Novog Sada, nemam pojma otkad postoje, kaže Sonja jako dugo. Opisali su mi ih kao kaver bend što svira Depeche Mode i tako te gotičarske fore i da imaju opičenog frontmena. Zapravo je ono mnogo više od toga. Repertoar širok, iako uglavnom sa britanskog otočja, jedno 35 godina raspona. Bend se zabavlja, publika se zabavlja. Pevač frontmenčina, pristojna vokalna izvedba i odličan scenski nastup! Iskonski rokenrol, skinute sve fore - šetanje po publici, skakanje po bini, skidanje majice, polivanje, šibanje, ribanje, ma jebanje keve.
Lep čas iz frontmenšipa, plus sam se razbudio posle grozno dosadnog klabing benda što svira getu, rijanu i marunfajv, i nekog pokušaja spoja tamburice, kleptona i džeza. fuj.
