Leb, leb i ja (sasvim nasumično i letimično)

Zapitaj se: jesam li zalutao još jednom u još jedan lavirint koji podrazumeva puno odustajanja. I puno istrajavanja. Istovremeno. Nije pitanje, nego konstatacija. Jesam, vala.

I osuđujem, i sudim, i jedem govna.

I prvenstveno od sebe očekujem previše.

...
O čemu li sam to pisao?
O depresivnim postovima koji opisuju depresivna stanja uma.
Briga o sebi, briga o sebi... Obećavam toliko toga.

Mislim da ću obrisati to sve, ili objaviti za posle.

Kupio sam teglicu ajvara i otvorio još jednu konzervu tune.
Praziluk je bio svež. I manje ljut nego što je luk inače.
Kiša je bila prejaka.
Haiku je bio truo.

Zapekao sam ga u rerni i bacio parče poslednje nektarine.

Višestrukost jastva u polifrenom vremenu.
Sačekaj me na proplanku, nosim vrhnje viševekovno.


...

Idemo u zemlju Dembeliju da sadimo cikoriju.
Kafe sad svakako ima.

Staviću jaja da plivaju, jer ako plivaju nisu za konzumaciju.
Čitao sam pre godinu dana neke pesme derana znanog pod imenom B Poopović.
To drugo o je namerno tu.
Oprosti mi na zloj nameri, to je samo prdež u vetru.

Sto mu gromova

Nahty, Nahty, bend neki iz Niša, PJ Harvey-ovski.
A tu dođu još i Scarlet Dust.
Skinulo se par pesama i od Plastic Sundaya.
Napolju grmi li grmi, i seva, udaraju munje u zgrade i okoliš.
Neki čovek, oboleo od Parkinsona, završio u Urgentnom, zbog šoka.
Jeste bilo jezivo. I jezivo tiho, sve ostalo, uostalom.
Samo je jedan mačji deran promakao kad je jedan od prvih udara nastupio.
Onda sam pogasio uređaje. I listao Eka, koga čitam na preskoke zadnjih nekoliko godina.
Da je meni jedna dobra retrogradna amnezija, ali daleko bilo, i da ne čuje zlo...
Evo, pljušti, nisam sklonio usisivač, ali svakako kiša ne dopire do njega.
Šteta što nema ,,Prijatelja'' na programu nedeljom.
Barem imam Street View, i da se hvalim kako živim u kraju osunčanom.
Ljudi uhvaćeni u trenutku prolaska google-ovog vozila... neprocenjivo.
Prodavci kupusa na parkingu na Ceraku.
Neki klinac što pokazuje palčeve na uglu Hristićeve i Marijane Gregoran.
Zlatni retriver u pozadini pored onih opičenih stepenica tu na Karaburmi.
Svi se žale da je bilo ružno vreme.
E pa na Padini nije.
Baba i deda pored ribarnice, u sumnjičavom stavu.

Na Padini uvek sja zlatno sunce Čukarice.
Čak i kada pada kiša... e pa tako mi i treba kad se hvalim.
Krajem nespojenim s ostatkom grada Mirijevskim bulevarom.

Posle 31. rođendana

Obećao sam ti da ću čitati Fukoa, nešto o upravljanju sobom. Da, to je bila neka njegova knjiga... o disciplinovanju. Da, rađanje... ne, ,,Hermeneutika subjekta''. Mislim da sam zašao duboko u vode kojima ne pripadam.

Obećao sam ti da ću da savladam par stvari.
Pre svega, da ću napisati one pesme
o devet
decembara?

To bi bilo lepo.
To bi bilo korisno.
Inače ode mast u propast.
A zašto baš mast? Osim
što se rimuje...

Pržim se na masti (od) pamtiveka.

Ja se previše opterećujem redom, biće da je to. Biće da sam, sasvim sigrno, već duboko zaglibljen u maslo svojih neproceđenih ideja. A treba mi sito, treba mi cediljka. Treba mi nešto da se rešim viška, tog suvišnog, tog skorelog, što se lepi, po zvučanju, po nagoveštajima.

Jer, već dugo gledam u pozadine. Jer, već dugo zagledam te viškove viškova na svakom mestu. I prija mi, i ne prija, jer se zagledan izgubim posred osovine. Volim njene idealne krofne s makom. Izgubim vreme. Ideacija je neka reč koja se gubi put pučine. Mrmoljenje.

Vaskrsavam sedmog dana, ne trećeg, kada svo smeće ispliva. I ja s njim. I suđeno mi biva. Jer tako, kafkijanski, ja sam odlučio. A to ja, sastavljeno je iz zjala drugih ja kojih ja trenutno nisam svestan. A ona su svuda. I zure, sasvim nemo. Jer, sve su već rekle, te zle hude suđaje. Šta bi drugo mogli zboriti za trpezom. Kanda su izgustirana već sva jela i predjela. No, sve je stvar izbora, kao što neko jednom reče. Čak i ako si Jozef K. Sistem te ne guta, ti biraš da budeš progutan. Va vjeke.

Nakon blagoutrobenija valja porazmisliti o značenjima. Mene za to sad  baš briga.
Jako sigurno ću prilesti postelji i zagrliti te, kao da nije ništa.

Kažeš mi, smoždena od umora da ugasim taj računar.

Kao da od danas nemam više 32 zuba, već 31.
Jedan ko nijedan. Lepo kaže naš narod.

Bulazni, kao i uvek, ali neka ga.
I ja sam bio neko Ja...
...koje je zanemelo...
...od umora.

pesak

Rasuo sam se da bih se prikupio.
Tako često čujem to dok me ne pogađa.
Vrlina je taština samo rastegnuta.
U očima, u očima.

To kad te nemam onda se rasipam
Ko vreme koje nemam

Raspoloživ sam
Morskim sasama na dnu mora

Plutam kao plankton povrh okeana
Plutam kao sama pučina što pluta.

Osećam kako tonu delići
Pod očima, pod očima.

To kad te nemam onda se najviše raspem
Na tri strane sveta
Kada te nema.

Raspoloživ sam
Samo mislima što kidaju meso sa dušeka.

Vrlina je samo rastegnuta taština.
Prikupi me rukama.

I ti se razlivaš kao ja.

Mi smo nepostojane misli među idejama.
Platon nije bio u pravu ali je naslućivao nešto.

Rasut sam.
Prikupi me.
Rukama.